Početna stranica > Novosti
SUDBINA A. V. Solovjeva, enciklopedijski obrazovanog čoveka, bila je tragična. Posle mnogih iskušenja njegovo poslednje radno mesto bila je katedra za istoriju na Ženevskom univerzitetu, kada se posle rata našao u Švajcarskoj. Ali, pre toga prošao je Titove zatvore, tranzitne logore, dva puta je gubio sve svoje spise i biblioteku. Njegova porodica je hapšena, u sarajevskom zatvoru njegova žena je postala invalid, kasnije je uspeo da izvuče porodicu. Tri-četiri godine proveli su u tranzitnim logorima i na kraju se naselili u Švajcarskoj. Tamo je morao da polaže veliki broj ispita, međutim, veoma brzo je dokazao svoje profesionalne sposobnosti. Pomoglo mu je briljantno znanje stranih jezika, evropske istorije, rimskog i vizantijskog prava. Ma kako da je paradoksalno, tokom 1950-1960. neki radovi Solovjeva, naravno, iz uže struke, objavljeni su u sovjetskim časopisima. On se svojim stvaralaštvom još za života vratio u Otadžbinu. Njegova biografija kao naučnika, u tom smislu je uspešnija.
A. V. Solovjev piše o tome zašto se baš u Rusiji u svesti naroda tako duboko ukorenila tuga zbog izgubljene Nebeske Otadžbine. Treba razumeti da su se tokom kratkog perioda istorije desile ogromne promene u srednjevekovnom uređenju sveta. Pala je Vizantijska imperija, Carigrad, u koji su prvo ušli Latini – krstaši, zatim inoverni Turci. Zemlja od koje je Rusija primila hrišćansku veru, crkvene knjige, nasleđe Svetih Ćirila i Metodija, našla se pod Agarjanima. Sa Zapada prema Pskovu i Novgorodu približavaju se Latini. Sa Istoka pritiska Orda. I u takvom okruženju našla se Rusija koja jedina čuva istinsku veru. Od sada se njena dužnost, služenje i misija sastoje u očuvanju Pravoslavlja. A tu ideju prisvojilo je čitavo društvo – od kmeta i kožarskog radnika do kneza i mitropolita. Evo još jedan razlog zašto se Rusija naziva Svetom.
Mislim da će još jedan članak Spektorskog izazvati interesovanje samom tematskom orijentacijom: „Zapadnoevropski izvori evroazijstva”. Posle raspada SSSR-a ovaj pravac istoriografije i politikologije dobio je novi podsticaj za razvoj i za drugačije tumačenje, a mnogi u filozofiji evroazijstva vide oličenje „trećeg puta za našu zemlju”. Mislim da će u horu adepta i kritičara „trećeg puta” biti korisno da se čuje glas takvog poznavaoca kakav je Spektorski.
U članku „Državna kultura Rusije” F. V. Taranovski sve to sasvim jasno i kratko definiše: „Car je – slovenizovana forma „cezara”, dakle – reč i pojam koji dolaze iz rimskih izvora evropske kulture; to je kod Južnih i Istočnih Slovena prihvaćeni naziv velikodržavnog monarha, odnosno države koja je došla do saznanja i mogućnosti efikasnog svetsko-istorijskog služenja... Suština carske vlasti izražava se terminom „samodržavlje”. Sem toga, „samodržavlje” nije nekakvo egzotično izmišljanje nekakvih varvara nego slovensko-ruski termin preveden sa grčkog za označavanje onog svojstva državne vlasti, koje se na romansko-nemačkom Zapadu naziva suverenitet.
Samodržavlje je – suverenitet, posebno monarhistički suverenitet o kojem su nemački poznavaoci države svojevremeno pisali čitave tomove. U pojmu samodržavlje nepromenljivim je ostalo samo načelo „ne-proizvodnosti” vrhovne vlasti cara, to jest nezavisnosti monarhističkog principa. Suština ovog principa sastoji se u načelu hijerarhije koja se gradi odozgo i dolazi od Boga, u kojem vlast dobija svoju transcendentalnu opravdanost”.
Razmišljanja ovog ruskog naučnika danas su aktuelna kao nikad. Želela bih da se u traganjima za našom nacionalnom idejom, za kodom razvoja naše države, uzmu u obzir civilizacijske osnove naše državnosti o kojima su razmišljali istoričari i poznavaoci državnosti u izgnanstvu.
Stvaralačka baština ruskih istoričara-emigranata hrani najradoznalije umove i omogućava da se poznati istorijski događaji vide u potpuno drugačijem svetlu, bez ideoloških naslaga. Budući da kod nas, nažalost, ima mnogo spekulativnih i površnih, a ponekad nesavesno napisanih knjiga o ruskoj istoriji, veoma teško se orijentisati u tom ogromnom moru istorijske literature. Da bi taj zadtak učinili lakšim planirali smo niz izdanja „Aktuelna istorija”.
Serija izdanja „Aktuelna istorija” formira se na sledeći način: odabiramo ključne, sporne teme i tražimo od vodećih stručnjaka da pišu o tim temama, pri čemu se u svakoj knjizi obavezno stavlja izbor dokumenta da bi u potpunosti mogli da se otvore i pogledaju.
Na primer, ove godine izašla je izuzetna knjiga ”Prvi Otadžbinski rat. 1812. godina”. To je još jedna tema koja je iznedrila veliki broj interpretacija. Ponekad dolazi do toga da neki naši istoričari ponavljaju iste klišee kao agitatori Napoleonove armije: „Dobro bi bilo da nas je Napoleon osvojio, jer bismo 50 godina ranije ukinuli ropstvo kmetova”.
Anatolij Filipovič napisao je trijadu „Karamzin, Kostomarov, Ključevski” (ali, ostavio je S. Solovjeva po strani), a njegova knjiga – ne o istoričaru, već o istaknutom ruskom državniku, reformatoru M. M. Speranskom, nije završena. O tome smo mnogo razgovarali zato što se naučni rad mojih dragih Beograđana nekako nalazi na spoju poznavanja državnosti i istorije. Naravno, mora se primetiti koliko zajedničkog imaju poslednji glavni junak u istraživanjima moga oca i junaci mojih knjiga. U svakom slučaju, čitav moj put u nauci formiran je, bez sumnje, pod uticajem moga oca.
Jer, Ruski svet je kompleksna pojava, višedimenzionalna: ruski svet se pre svega stiče u nama – u našoj duši, u našoj porodici, u našem domu, pri tom, ruski svet je – poredak naše privredne, poslovne, upravne delatnosti – civilizacijski kod razvoja, kako je to izvanredno definisala Natalija Naročnicka; ruski svet je i – vizija sveta, ruska ideja o uređenju sveta, o principima saradnje sa drugim narodima i državama, to su Rusi u svetu.
Veoma je važno da sačuvamo i razvijemo tu jedinstvenu celovitost slike sveta i sveta u nama samima.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Najveća vrednost je naša draga Otadžbina - takva, kakvu nam je Bog dao
05.11.2013. god.
Jelena Bondarjeva je objavila knjigu „PAX ROSSICA - ruska državnost u radovima istoričara u inostranstvu”
SUDBINA A. V. Solovjeva, enciklopedijski obrazovanog čoveka, bila je tragična. Posle mnogih iskušenja njegovo poslednje radno mesto bila je katedra za istoriju na Ženevskom univerzitetu, kada se posle rata našao u Švajcarskoj. Ali, pre toga prošao je Titove zatvore, tranzitne logore, dva puta je gubio sve svoje spise i biblioteku. Njegova porodica je hapšena, u sarajevskom zatvoru njegova žena je postala invalid, kasnije je uspeo da izvuče porodicu. Tri-četiri godine proveli su u tranzitnim logorima i na kraju se naselili u Švajcarskoj. Tamo je morao da polaže veliki broj ispita, međutim, veoma brzo je dokazao svoje profesionalne sposobnosti. Pomoglo mu je briljantno znanje stranih jezika, evropske istorije, rimskog i vizantijskog prava. Ma kako da je paradoksalno, tokom 1950-1960. neki radovi Solovjeva, naravno, iz uže struke, objavljeni su u sovjetskim časopisima. On se svojim stvaralaštvom još za života vratio u Otadžbinu. Njegova biografija kao naučnika, u tom smislu je uspešnija.
- Šta po mišljenju Aleksandra Vasiljeviča Solovjeva sadrži pojam „Sveta Rusija”?
A. V. Solovjev piše o tome zašto se baš u Rusiji u svesti naroda tako duboko ukorenila tuga zbog izgubljene Nebeske Otadžbine. Treba razumeti da su se tokom kratkog perioda istorije desile ogromne promene u srednjevekovnom uređenju sveta. Pala je Vizantijska imperija, Carigrad, u koji su prvo ušli Latini – krstaši, zatim inoverni Turci. Zemlja od koje je Rusija primila hrišćansku veru, crkvene knjige, nasleđe Svetih Ćirila i Metodija, našla se pod Agarjanima. Sa Zapada prema Pskovu i Novgorodu približavaju se Latini. Sa Istoka pritiska Orda. I u takvom okruženju našla se Rusija koja jedina čuva istinsku veru. Od sada se njena dužnost, služenje i misija sastoje u očuvanju Pravoslavlja. A tu ideju prisvojilo je čitavo društvo – od kmeta i kožarskog radnika do kneza i mitropolita. Evo još jedan razlog zašto se Rusija naziva Svetom.
- Poznato je da se za drevne ruske pisare, kao što su bili mitropolit Ilarion Kijevski i prepodobni Nestor Kijevsko-Pečorski, poimanje istorijskog puta ruskog naroda realizovalo kroz prizmu Svetog Pisma. Za njih je bilo očigledno da celovitost i snaga države zavise od toga da li narod živi u strahu Božijem, ispunjava li zapovesti Gospoda. Da li ste nailazili na slične poglede u radovima istoričara ruske emigracije beogradskog društva?
Beograd, bulevar Terazije. Fotografija iz 20—ih godina
- Naravno, u ruskoj istoriji bilo je perioda kada nije bilo državnog jedinstva, ali je postojalo crkveno jedinstvo, koje je narodu omogućavalo da sačuva poimanje svog nacionalnog zajedništva. Stoga je upravo crkveno jedinstvo bilo zalog kasnijeg uspostavljanja državnog jedinstva. Takvi konkretni istorijski primeri predstavljeni su u naučnim radovima. Uzmimo Smutno vreme. Nema države, rasparčana je. Tu su i Poljaci, i Šveđani i unutar same države Rusi ratuju s Rusima – uopšte, potpuni haos. Odakle dolazi uviđanje jedinstva i neophodnosti uspostavljanja države? Iz Crkve, od patrijarha Germogena. Kako je primetio filozof Vladimir Solovjev, „Svetoj Rusiji potrebno je sveto delo”. Uspostavljanje jedinstva države posle Smutnog vremena i jeste bilo to sveto delo.
- Problemi koji se tiču ljudskih prava i granice čovekove slobode bili su u svim vremenima jedni od najaktuelnijih i najviše protivrečnih. Upravo te probleme pokreće J. V. Spektorski u svom radu „Liberalizam”. Do kakvih zaključaka on dolazi proučavajući ove probleme?
Mislim da će još jedan članak Spektorskog izazvati interesovanje samom tematskom orijentacijom: „Zapadnoevropski izvori evroazijstva”. Posle raspada SSSR-a ovaj pravac istoriografije i politikologije dobio je novi podsticaj za razvoj i za drugačije tumačenje, a mnogi u filozofiji evroazijstva vide oličenje „trećeg puta za našu zemlju”. Mislim da će u horu adepta i kritičara „trećeg puta” biti korisno da se čuje glas takvog poznavaoca kakav je Spektorski.
Grupa ruskih emigranata. Drugi sleva – general Vrangel, treći sleva – Mitropolit Antonije (Hrapovicki)
Uopšte, po mom mišljenju, važno je razlikovati ekonomske i privredne tendencije i vektore razvoja, koji su u HHI veku usmereni prema Aziji, od vrednosnih, ideoloških i civilizacijskih osnova na kojima se zasniva ruska/rusijska državnost. Čak je i utemeljivač evroazijstva u istoriografiji, G. Vernadski, govorio o Rusiji da je „poseban svet, poseban deo sveta”.
- Kako F. V. Taranovski osporava prezriv pogled koji se na Zapadu formirao u odnosu na rusku državnost kao na „carizam”, u kojem državna vlast ima hrišćansku osnovanost i koji treba da odbaci svaki kulturni Evropljanin koji poštuje sebe?
U članku „Državna kultura Rusije” F. V. Taranovski sve to sasvim jasno i kratko definiše: „Car je – slovenizovana forma „cezara”, dakle – reč i pojam koji dolaze iz rimskih izvora evropske kulture; to je kod Južnih i Istočnih Slovena prihvaćeni naziv velikodržavnog monarha, odnosno države koja je došla do saznanja i mogućnosti efikasnog svetsko-istorijskog služenja... Suština carske vlasti izražava se terminom „samodržavlje”. Sem toga, „samodržavlje” nije nekakvo egzotično izmišljanje nekakvih varvara nego slovensko-ruski termin preveden sa grčkog za označavanje onog svojstva državne vlasti, koje se na romansko-nemačkom Zapadu naziva suverenitet.
Samodržavlje je – suverenitet, posebno monarhistički suverenitet o kojem su nemački poznavaoci države svojevremeno pisali čitave tomove. U pojmu samodržavlje nepromenljivim je ostalo samo načelo „ne-proizvodnosti” vrhovne vlasti cara, to jest nezavisnosti monarhističkog principa. Suština ovog principa sastoji se u načelu hijerarhije koja se gradi odozgo i dolazi od Boga, u kojem vlast dobija svoju transcendentalnu opravdanost”.
Razmišljanja ovog ruskog naučnika danas su aktuelna kao nikad. Želela bih da se u traganjima za našom nacionalnom idejom, za kodom razvoja naše države, uzmu u obzir civilizacijske osnove naše državnosti o kojima su razmišljali istoričari i poznavaoci državnosti u izgnanstvu.
- Jelena Antoljevna, vaša nova knjiga izašla je sa oznakom „Aktuelna istorija”. Šta biste najpre želeli da ispričate, ili da podsetite čitaoca ove knjige?
Stvaralačka baština ruskih istoričara-emigranata hrani najradoznalije umove i omogućava da se poznati istorijski događaji vide u potpuno drugačijem svetlu, bez ideoloških naslaga. Budući da kod nas, nažalost, ima mnogo spekulativnih i površnih, a ponekad nesavesno napisanih knjiga o ruskoj istoriji, veoma teško se orijentisati u tom ogromnom moru istorijske literature. Da bi taj zadtak učinili lakšim planirali smo niz izdanja „Aktuelna istorija”.
Serija izdanja „Aktuelna istorija” formira se na sledeći način: odabiramo ključne, sporne teme i tražimo od vodećih stručnjaka da pišu o tim temama, pri čemu se u svakoj knjizi obavezno stavlja izbor dokumenta da bi u potpunosti mogli da se otvore i pogledaju.Na primer, ove godine izašla je izuzetna knjiga ”Prvi Otadžbinski rat. 1812. godina”. To je još jedna tema koja je iznedrila veliki broj interpretacija. Ponekad dolazi do toga da neki naši istoričari ponavljaju iste klišee kao agitatori Napoleonove armije: „Dobro bi bilo da nas je Napoleon osvojio, jer bismo 50 godina ranije ukinuli ropstvo kmetova”.
Treba razumeti da ništa od toga ne bi bilo, a Napoleona i njegovu koncepciju osvajanja sveta treba shvatati upravo kao preteču Hitlera. Nije slučajno što je najezdu „dvanaest jezika” ruski narod doživeo kao Otadžbinski rat. A u toj knjizi mi smo sa različitih stanovišta pokazali zašto se on zvao Otadžbinski.
- U kojoj meri je knjiga koju ste sada izdali nastavak dela vašeg oca Anatolija Filipoviča Smirnova, autora radova o N. M. Karamzinu, V. O. Ključevskom, N. I. Kostomarovu?
Anatolij Filipovič napisao je trijadu „Karamzin, Kostomarov, Ključevski” (ali, ostavio je S. Solovjeva po strani), a njegova knjiga – ne o istoričaru, već o istaknutom ruskom državniku, reformatoru M. M. Speranskom, nije završena. O tome smo mnogo razgovarali zato što se naučni rad mojih dragih Beograđana nekako nalazi na spoju poznavanja državnosti i istorije. Naravno, mora se primetiti koliko zajedničkog imaju poslednji glavni junak u istraživanjima moga oca i junaci mojih knjiga. U svakom slučaju, čitav moj put u nauci formiran je, bez sumnje, pod uticajem moga oca.
- Možete li nam reći nekoliko reči o Fondu istorijske perspektive Natalije Naročnicke, koji je namenjen oživljavanju istorijskog pamćenja ruskog naroda?
Srbski plakat 1921.g. Pomozimo Rusiji – time pomažemo sebi
Imamo i dva ozbiljna, a mislim i po mnogo čemu, jedinstvena sajta. To su internet-novine „Stoljetie”, koje dnevno poseti do 8.000 ljudi i koje se svakodnevno obnavljaju sa 3-4 materijala. Sem toga, čitaoci veoma mnogo pišu i ostavljaju komentare. To je živi, interaktivni splet komunikacije. I portal „Perspektive” je jedinstven. Zaista se može reći da drugi takav ne postoji. Glavni urednik portala je Jekaterina Aleksejevna Naročnicka. Rekla bih da je to portal naučnih informacija o veoma širokom spektru pitanja. Na njemu su pažljivo provereni naučni materijali o problemima istorije, međunarodnih odnosa, kao i politički i sociološki materijali.
Srbski plakat 1921.g. Pomozimo Rusiji – time pomažemo sebi
Osim serije „Aktuelna istorija” imamo i druge izdavačke programe. Na primer, bavimo se temama evroazijske integracije, a takođe i politički aktuelnim temama, kao što su „obojene revolucije”. Fond je sproveo veoma zanimljivo istraživanje o pravima nacionalnih manjina u baltičkim zemljama, konstantno istražuje predstave o liku Rusije u evropskoj zajednici i u sredstvima javnog informisanja. Neću sve da nabrajam, jer će to zauzeti mnogo mesta, Reći ću samo da se Fond bavi, ponoviću, raznim projektima i programima, ali je u centru svakog programa naša voljena zemlja, njeno mesto u svetu i svetskoj istoriji.
- Ispostavlja se da je sve to neraskidivo povezano sa temom vaše knjige – Ruskim svetom – Pax Rossica?
- „Ruska državnost je u svom istorijskom napredovanju podržavila, dakle, civilizovala ogromna prostranstva i brojna primitivna plemena Evrope i Azije; najbrojnijem stanovništvu donosila je mir utemeljen na čvrstom pravnom poretku: kako se nekada govorilo o rah Romana - može se i treba govoriti o rah Rossica. Ruska državnost je samim svojim postojanjem zaštitila slovenstvo kao poseban kulturno-istorijski tip... Od rasutih istočno slovenskih plemena, koja su se grupisala u tri osnovna ogranka - maloruski, velikoruski i beloruski, ruska državnost je razvila veliki trijedini narod i njegovu zajedničku, veliku duhovnu kulturu...”
Jer, Ruski svet je kompleksna pojava, višedimenzionalna: ruski svet se pre svega stiče u nama – u našoj duši, u našoj porodici, u našem domu, pri tom, ruski svet je – poredak naše privredne, poslovne, upravne delatnosti – civilizacijski kod razvoja, kako je to izvanredno definisala Natalija Naročnicka; ruski svet je i – vizija sveta, ruska ideja o uređenju sveta, o principima saradnje sa drugim narodima i državama, to su Rusi u svetu.
Veoma je važno da sačuvamo i razvijemo tu jedinstvenu celovitost slike sveta i sveta u nama samima.
(Razgovarao Mihail Alekumov)
Prevela
Ksenija Trajković
- Izvor
- fakti.org/ vostok.rs
- Povezane teme
- Rusija
- Srbija
- književnost
- istorija
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Međunarodni olimpijski komitet saopštio je da je odluka „zasnovana na dokazima i stručnim procenama“...
Neverovatno finale u skoku uvis obeležilo je Svetsko prvenstvo u Tokiju, a srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je bronzanu medalju. Finale je dva puta prekidano zbog jake kiše, ali je...
„Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
