Ankara-Brisel: svadba pod znakom pitanja

U Briselu su obnovljeni pregovori o učlanjivanju Turske u EU. Političari već ne zrače optimizmom, dok eksperti smatraju da ideja turske evrointegracije postepeno gubi svoju privlačnost.

Kretanje Turske u Evropu je počelo još 1959. godine. Od tog vremena je ona još uvek na putu. Ekspert berlinskog fonda Nauka i politika Ginter Zojfert u intervjuu Glasu Rusije istakao je da sumnja da će taj proces biti završen u skorije vreme.

- Šta smo činili sve do sada: razmatrali smo drugi korak pre prvog. Sve vreme smo odlučivali da li nam je Turska potrebna ili nije, da li je ona još uvek zainteresovana ili nije, to je ustvari besmislena diskusija. Važno je da se vidi, šta možemo da učinimo danas i naredne decenije. U toku 10 godina možemo da unapredimo proces učlanjivanja, mada to ne znači da će do učlanjivanja ikada doći.

Mnogi smatraju da bi Ankari trebalo da krene na drugu stranu, ili ostane tamo, gde je. Kako je izjavio jedan skeptičar, bivši predsednik Francuske Valeri Žiskar d’Esten, Turci imaju drugu kulturu, drugi prilaz, drugi način života. Međutim, EU traži od Turske ne samo hipotetične civilizacijske promene, već konkretne političke ustupke. Naprimer, priznanje Kipra i genocida Jermena. Za Tursku je jermensko pitanje principijelno. Bez obzira na jaki pritisak, njen zvanični stav se ne menja već u toku više godina, teško da će biti promenjen u budućnosti.

Inače, prepreke za evrointegraciju Turske su suviše velike da bi bile savladane uz pomoć samo programa za demokratizaciju, koji Brisel deli pretendentima za učlanjivanje u EU kao svojevrsne domaće zadatke. Pred mikrofonom je orijentalista Stanislav Tarasov.

- Glavni je razlog, zbog kojeg Turskoj zatvaraju vrata u Evropu, taj, što je ona islamska država. Za turske političare to nije moglo da bude iznenađenje, jer su oni u toku političkih previranja.

Turski predsednik Abdula Gil, koji ne krije svoj skepticizam u vezi sa evrointegracijom, smatra da nije isključena norveška varijanta, kada je zemlja praktično potpuno integrisana u život EU, a nije njen deo. Inače, ispada da Turska neće da izbegne zbližavanje s Evropom. Međutim, moramo biti svesni da Turska nikada neće postati Evropa, kaže glavni urednik izdanja «Svetske tendencije - časopis za međunarodnu politiku» Rajmund Kremer.

- Mislim da bi bilo poštenije da su obe strane rekle da neće biti učlanjivanje, ali postoje drugi oblici saradnje, kao što je, recimo, s Rusijom. Onda će biti jasni znaci i od strane nemačke vlade. Ekonomija ionako radi odlično, postavlja se pitanje viza – sve se može regulisati recipročno. Članstvo u EU nije obavezno. Bilo bi poštenije da se kaže: da završimo danas te pregovore i počnemo pregovore o nekim konkretnim problemima.

Činjenica da su pregovori o članstvu Turske u EU daleki od završetka, kao i to, što je Turska već integrisana skoro u sve opšteevropske institute: od Evropskog suda za ljudska prava i Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi sve do fudbalskih liga, veoma je karakteristična. Nju ne žele da vide u svojstvu punovredne članice. Međutim, Brisel nema pojama kako da fiksira današnji status-kvo. Pored toga Ankara, uvređena zbog dugog stajanja na pragu EU, sve češće aludira da njeno strpljenje nije beskrajno. Verovatno bi bilo najrazumnije da se prizna prevremenom ideja turske evrointegracije, konačno ukine svadba, te da ostanu prijatelji. Kako kažu iskusni ljudi, pravilna rešenja odgovaraju svima.

Sergej Duz,