Naslednik nacističkog art-dilera obećao da će otkriti tajnu ćilibarske sobe?

Senzacionalno otkriće slika velikih umetnika modernista od Pikasa do Šagala koje su konfiskovali nacisti u minhenskom stanu ulilo je nadu u povratak Ćilibarske sobe.

U štampi se pojavila informacija o tome da vlasnik kolekcije Kornelius Gurlit zna gde se nalazi legendarno remek-delo, izvezeno iz okoline Sankt-Peterburga (Carskog Sela), a zatim nestalog u Kalinjingradu-Kenigsbergu pred nalet birtanskog ratnog vazduhoplovstva 1945. godine.

Glasine o ćilibarskoj sobi su počele da kolaju posle izjave brata Korneliusa Gurlita. Sada se sam Gurlit krije, ali nekako čudno. Kao vlasnik kolekcije koju su procenili na milijrdu evra, on je, po svemu sudeći, ostao u svom rodnom Minhenu. Nalazi se i sada tamo. U krajnjoj liniji novinari francuskog nedeljnika Pari Mač tvrde da su ga videli u jednom od tržnih centara grada. Poznati istražitelj, pisac, autor knjige Tajni objekti Vervolfa Andrej Prežezdomski smatra da Ćilibarska soba još može da bude pronađena.

- Najverovatnije će to stimulisati aktivnost tragača i interesovanje javnosti za ovaj problem, zato što se on sve vreme pojavljuje kada se pojavi neki novi pronalazk, kada se nađu neka umetnička dela. I mislim da je to pozitivni faktor.

Da li će biti obnovljeno traganje za retkom riznicom, izuzetnim umetničkim delom – sobe, tačnije kabineta koji je Petru Prvom 1717. godine poklonio Fridrih Vilhelm Prvi? Sada, kako kaže Andrej Pržezdomski, sobu nastavljaju da traže tragači-pojedinci. Osim toga, u Kalinjingradu postoji društvena organizacija koja se time bavi. Ipak rezmere traganja nisu iste kao što su bile u sovjetsko vreme. Prema mišljenju eksperta, nisu svi dokumenti istraženi.

Pretpostavka da je soba izgorela i odbačena više puta od strane ozbiljnih eksperata. Istovremeno ona je mogla da bude uništena za vreme juriša na grad, možda je bila pohranjena duboko pod zemljom. Osim toga, ćilibar kao osetljiv organski materijal zahteva specijalnu brigu.

Direktor radionice za rekonstrukciju u Carskom Selu koja je pravila kopiju Ćilibarske sobe, Boris Igdalov, u intervjuu za Glas Rusije izrazio je sumnju da je Ćilibarska soba sačuvana.

- To je vrlo složeno pitanje. Radi se o tome što se pred Drugi svetski rat soba već nalazila u vrlo složenom restauraciom stanju i bila joj je potrebna ozbiljna intervencija. Komadići ćilibara su već otpadali sa panela. Čuvari su sakupljali ove komadiće u vrećice i one su se sačuvale do danas. Ćilibarska soba je tokom svog bitisanja u Rusiji više puta podvrgavana restauraciji raznog kvaliteta. Ćilibarski paneli su pokrivani lakom, i to ih nije krasilo.

Između ostalog, nada umire poslednja. Činjenica da je pronađena minhenska kolekcija to potvrđuje, smatra Andrej Pržezdomski.

- Poslednji put čilibarska soba je viđena upakovana u kutije u savernom krilu kraljevskog zamka nekoliko dana pre napada na Kenigsberg od strane britanske avijacije u avgustu 1944. godine. Ali nada treba da postoji uvek, tim pre u tako romantičnom poslu kao što je traganje za Ćilibarskom sobom.

Razmere minhenskog otkrića sa jedne strane i jednostavnost i slučajnost pronalaska slika sa druge ulivaju nadu da u takvim stanovima u Nemačkoj može da bude pronađeno još mnogo toga. A o tome gde se nalazi Ćilibarska soba Kornelius Gurlit, po rečima njegovog brata, obećao je da će saopštiti pred smrt.

Ksenija Fokina,