Nasilje u životu i na ekranu

Scena nasilja u popularnim američkim filmovima ima dva puta više u poređenju sa sredinom prošlog veka. Holivud je neosporno glavni isporučilac krvavih akcionih filmova i blokbastera na svetsko filmsko tržište. Čudno je što su američki naučnici počeli da pozivaju na uzbunu tek sada, direktno povezavši nasilje na ekranu sa učestalim agresijama, nemotivisanom pucnjavom iz oružja u pravom, neizmišljenom svetu.

Ipak bolje ikad nego nikad, primetio je u intervjuu za Glas Rusije poznati ruski glumac i režiser Nikolaj Burljajev.

- To o čemu su počeli da govore profesionalci, prirodno je: jednom je trebalo da započne ocena onog što unosi u život američki film i naša kinematografija koja ga podražava. Broj scena nasilja zaista se uvećao s kraja prošlog veka, zato što je prestao da deluje zakon koji je u Americi ograničavao filmske stvaraoce. Krajem 30-ih godina filmski producenti Holivuda su izdali nekakvu povelju, etički zakon, moralni kodeks prema kojem su se orijentisali filmski stvaraoci od 30-ih godina do početka 70-ih.

Reč je o kodesku Hejsa, gde je bilo jasno propisano šta se može prikazivati na ekranu, a šta ne. Uzimajući u obzir interese porodice, dece, osećanja vernika. Njegovim ukidanjem, ubeđen je Nikolaj Burljajev, situacija je izmakla kontroli: niko se više ne brine o posledicama, koje vuče za sobom nasilje na ekranu... Nikolaj Burljajev upozorava.

- Vreme je da se razmisli o tome šta se radi u našoj kinematografiji, jer u nas i na filmu i na televiziji scena nasilja nema manje, nego u holivudskim filmovima. I zato se uvećavaju pokazatelji kriminala – ubistva, nasilje, samoubistva. Ekran je takođe oružje: duhovno-strateško oružje države.

Između ostalog ne dele svi takav stav. Ruski filmski kritičar Anton Dolin poziva da se ne mešaju uzrok i posledica.

- Sa moje tačke gledišta, ma kako da raste nasilje u umetnosti, svi pokušaji da se ova tendencija poveže sa nasiljem u drutšvu su smešni. Na primer, totalitarne zemlje, kao što je Severna Koreja ili staljinistička Rusija, fašistička Nemačka – tamo nasilja na filmu i u umetnosti nije bilo uopšte. Pretežno stanovnici ovih zemlja su gledali i gledaju, u slučaju Severne Koreje, radosne muzičke komedije, gde svi vole jedni druge! A nivo nasilja u takvom društvu, pri tome organizovanog nasilja, veoma je visok.

Umetnost odražava to što se dešava u društvu, a ne naprotiv, ubeđen je Anton Dolin.

- Svom sinu koji ima 11 godina namerno sam pokazao jedan od najstrašnijih filmova sa najstrašnijim meni poznatim scenama nasilja u istoriji svetske kinematografije. To nije američki akcioni film, već ruski visokoduhovni film Andrej Rubljov, u kojem ima scena silovanja, oduzimanja vida, kada živom čoveku ulivaju rastopljeno olovo u grlo. Bez obzira na to film uči da dobro sve jedno pobeđuje zlo, a umetnost pobeđuje surovosti života.

Karina Ivaško,