Sateliti gledaju na Zemlju. Kako dalje?

Roskosmos obnavlja satelitsku grupu sondiranja Zemlje na daljinu. Planirano je da se do 2015. godine u orbitu lansira najneophodniji „komplet“ hidrometeoroloških aparata, kao i da se instaliraju sistemi „Arktik“ i „Pregled“. Ali, ko i kako će da koristi njihove podatke?

Izveštaj Kirila Borisova, zamenika direktora uprave tehničke politike i kontrole Federalne kosmičke agencije, o planovima agencije za instaliranje ruske grupe satelita za sondiranje Zemlje na daljinu (SZD) je otvorio specijalnu konferenciju o SZD, koja se ove sedmice održava u Ruskoj akademiji nauka.

Oni, koji pažljivo prate dešavanja u ovoj oblasti, znaju da se rokovi lansiranja novih aparata stalno odlažu. I ovaj put nije moglo bez odlaganja – hidrometeorološki sateliti „Meteor-M“ #2, „Elektro-L“ #2 i prirodnoresursni „Resurs-P“ #2, koji su ove godine trebali da se lansiraju u kosmos, su „preneti“ u 2014. godinu zbog primedbi na aparaturu satelita. Međutim, postoje i razlozi za oprezni optimizam: prvi „Resurs-P“ je počeo sa radom u septembru ove godine posle probnih letova, a „Meteor-M“ i „Elektro-L“, koji su pre nekoliko godina lansirani u orbitu, rade, mada u režimu ograničene eksploatacije. Znači, danas se može konstatovati da se posle nekoliko godina skoro totalnog odsustva ruskih satelita SZD u orbiti, sada postepeno obnavlja satelitska grupa. Već radi pet aparata i postoje svi razlozi da se veruje da će, verovatno, sa poteškoćama, postepeno proraditi.

Bez obzira na sve, problemi ostaju. Osim toga, da bi se obnovila makar minimalna količina orbitalnih aparata, potrebno je da se istovremeno ide napred – da se radi na novim instrumentima i aparatima sledećih generacija. A, to je, za sada na čekanju. Prema rečima Kirila Borisova, u agenciji je odlučeno da se privremeno prikoči razrada niskoorbitalnog aparata sledeće generacije „Meteor-MP“. Odlučeno je da se umesto njega ponovi „Meteor-M“, koji se pokazao kao dobar. Zahvaljujući tome, do 2015. godine bi u kosmosu trebao da bude prisutan najneophodniji sastav meteosatelita: već postojećim „Meteor-M“, „Elektro-L“ i „Resurs-P“ će se pridružiti i po dve njihove modernizovane „kopije“.

Na žalost, ograničena sredstva i neophodnost da se u najkraćem roku obnovi grupa određuju prioritete. Potrebno je dodati da se ovih godina planira i lansiranje sistema „Arktik“, o kome se odavno diskutuje (dva aparata za posmatranje geografske širine) i „Pregled“ (četiri aparata, među kojima je i radar). Poslednji sistem je posebno važan, jer će to početi da zatvara „rupu“ u orbitalnim sredstvima radara u Rusiji.

Planira se i paralelno usavršavanje sistema prijema i obrade satelitskih informacija. Svoje centre za obradu podataka poseduju Roskosmos (Moskva i Krasnojarsk) i Roshidromet (Moskovska oblast, Novosibirsk i Habarovsk), kao i neka ministarstva i agencije. Ali, prema rečima Kirila Borisova, planirano je da se oni u najskorije vreme spoje u jedan centralizovani sistem ETRIS SZD (Jedinstveni teritorijalni raspoređeni sistem za sondiranje Zemlje na daljinu), kako bi prijem i obrada podataka postali što efikasniji. On je, takođe, rekao da bi bilo dobro da se ovakvi sistemi za prijem i obradu podataka naprave i na severnim geografskim širinama, kako bi se povećala i zona pokrivanja i mogućnosti dobijanja informacija.

Znači, sistem se obnavlja. Ali, postoji i drugi aspekt ove teme, o kome često govore stručnjaci, a mediji retko o tome pišu, jer se on odnosi čisto stručna pitanja rada s podacima. Dobiti satelitsku informaciju – nije ni pola posla. Ogroman deo tereta ide na pleća sistema za obradu podataka i slanje naručiocima, državnim i privatnim, gotovog informacionog proizvoda – karti sa određenom rezolucijom o izmenama ovih ili onih objekata: šuma, flore, zemlje. Ovakvih sistema i u Rusiji ima mnogo. Ali, kako dugo vremena nije bilo informacija domaćih satelita, oni koriste strane podatke. Da li će informacije sa novih ruskih satelita u potpunosti ili bar većim delom zameniti strane? Odgovor na ova pitanja može dati samo praksa.

Olga Zakutnjaja,