Okeani na Zemlji će proključati za 300 godina

Svetska meteorološka organizacija konsatuje da minula godina ima sve šanse da dospe među 10 najtoplijih od početka meteoroloških posmatranja: od januara do septembra prosečna temperatura je bila za pola stepena viša nego prosečni godišnji pokazatelji položeni u osnovu perioda za proračunavanje 1961-1990. (14,2 stepena). Generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Mišel Žaro skrenuo je pažnju na rast koncentracije izduvnih gasova u atmosferi i dodao: Očekuje nas vrela budućnost.

Povećanje temperature samo je jedna od pojava klimatskih promena. Negativni uticaj na kruženje vode već postaje očigledan, što se izražava u sušama, poplavama i ekstremnim padavinama. Kao primer naučnici navode tajfun Hajan koji se obrušio na Filipine.

U drugoj polovini 21. veka anomalna vrućina će postati praktično godišnja pojava, koja će se beležiti na 60% površine Zemlje. Površina suše, podvrgnuta anomalno visokim temperaturama će rasti otprilike procenat godišnje.

To što ne gori, potonuće. Prema podacima UN, globalni nivo mora raste za 3,2 milimetra godišnje, dva puta brže nego u prošlom veku. Nedavno je list National Geographic objavio prognozu promena geografskog lika planete, ako se zbog globalnog zagrevanja istope polarni ledovi, pod vodu će otići skoro svi obalski regioni gde sada živi veliki procenat stanovnika Zemlje. I sva ova voda će biti skoro beživotna, kao pre tri i po milijarde godina.

Kada bismo se našli u drevnim morima, dospeli bismo u suku od algi i bakterija. Vremenom one su evoluirale do složenih formi. Ali danas je reč o suprotnom pretvaranju složenih okeanskih ekosistema (sa velikim životinjama i komplikovanim lancima ishrane) u pojednostavljene sisteme sa dominacijom mikroba i meduza. Rizikujemo da okrenemo unazad procese revolucije. Govori stariji naučni saradnik Instituta za biofiziku ćelije RAN Aleksej Karanauhov.

- Nestaće ne one životinje koje su svugde proširene, već one koje se već nalaze na granici nestanka. Takozvani marginalni vidovi stvarali su rezervu stabilnosti. Uz promenu prirodnih uslova upravo ovi vidovi su popunjavali ekološke niše i davali sistemu stabilnost. Na primer, oko 90% ugljendioksida iz atmosfere izvlači otprilike 80 vidova planktona. Ovi vidovi veoma zavise od temperature i kiselosti vode. Promene ovih parametara izazivaju pogibiju planktona. Nećemo primetiti njihov nestanak, za razliku od nestanka belih medveda ili morževa, čijim očuvanjem se bave čitave organizacije, mada posledice nestanka planktona su mnogo ozbiljnije nego posledice nestanka belih medveda.

Jedan od glavnih uzroka siromašenja okeana su ogromni obimi ulova. Postoje podaci prema kojima brojnost velikih riba (tunjeva, skuše, bakalara) smanjio se od 1950. godina za 90%. Ribolovne flotile se prebacuju na manje sardine i haringe. A one se hrane upravo planktonima. Nestanak važne karike iz sredine lanca ishrane u korenu potkopava čitav ekosistem. Govori Aleksej Kornauhov:

- Prve će nestati ptice, zato što se mnoge od njih hrane ribom. Počev od pingvina, pa do galebova. Ali ptice mogu da nestanu jednostavno zbog promene hemijskog sastava atmosfere. One su, na primer, mnogo osetljivije prema sadržaju ugljendioksida nego sisari.

Čovekova delatnost menja bazičnu hemiju mora. Kiselost voda raste. To znači da se smanjuje količina kalcijum-karbonata, ključnog gradivnog materijala za mnoge druge morske organizme.

Ipak najuužasnije nije čak to što ćemo imati primitivan okeanski ekosistem, smatra Aleksej Karnauhov.

- Ako ne budemo ograničavali sebe u potrošnji prirodnih resursa (između ostalog nafte i gasa), okeani će jednostavno proključati. To će se desiti za 300 godina ako ne promenimo karakter korišćenja prirodnih resursa. Temperatura može da se promeni za preko sto stepeni. Kao takvog mora neće biti uopšte. Globalno zagrevanje preći će u nepovratni stadijum katastrofe. I naša planeta će se pretvoriti u nešto poput Venere, na čijoj površini je život u obliku na koji smo navikli nemoguć.

Jednom reči, od aktualnih ekoloških problema više ne možemo tako jednostavno da se ogradimo. Oni počinju direktno da utiču na kvalitet života svakog čoveka i nadalje će to biti sve jače. I neka su sa tačke gledišta niza naučnika klimatske promene ciklične, koncentracija ugljendioksida u atmosferi čas raste, čas pada. I treba da proradi povratni mehanizam. Ali niko ne može sada da kaže kada će se to desiti i u šta će se pretvoriti.

Sergej Duz,