Na Lubjanki će se moliti za poginule za veru

U centru ruskog glavnog grada vernici će uskoro moći da se mole za ubijene u doba krvavog terora i za žrtve represalija. Vlasti Moskve su odobrile izgradnju hrama na teritoriji Sretenskog stavropigijalnog manastira. Saborna Crkva, posvećena Novomučenicima i Ispovednicima Rusije na krvi bići sagrađena u ulici Lubjanka, što je simblično. Upravo Lubjanski trg se već u toku više godina smatra u Rusiji simbolom proganjanja vere i naroda.

Ideja izgradnje na teritoriji jednog od najčuvenijih i najstarijih manastira novog hrama je nastala 2011. godine. Onda je patrijarh Moskovski i sve Rusije Kiril predložio da se ovekoveči na teritoriji manastira sećanje na poginule za veru u doba proganjanja Pravoslavne Crkve.

- Ne postoji nijedna crkvena ustanova, koja ne bi bila tako blizu zloglasne Lubjanke, a koja je prouzrokovala nastanak novomučenika i ispovednika Rusije. Upravo tu su se nalazili zatvorenici, tu su bila i streljanja. U nekom smislu je ovde naša Golgota. Najbolje bi bilo sagraditi ovde, na polivenoj krvlju zemlji hram, posvećen novomučenicima i ispovednicima Rusije.

Bio je raspisan konkurs za arhitektonski projekat te crkve. Od 48 pretendenata je bio odabran rad arhitekata Dmitrija Smirnova i Jurija Kupera. Njihov hram-spomenik ili svečana-saborna-crkva, kako su je nazvali sami autori, razlikuje se od tradicionalnih kanona hramske arhitekture. Kod vernika je projekat izazvao neku nedoumicu. Oni su se bojali da zbog velikih razmera nova crkva neće se uklopiti u gradski pejzaž tog rejona. Odluka o izgradnji hrama se usvajala dugo i teško, - rekao je namesnik Sretenskog manastira arhimandrit Tihon Ševkunov.

- Suprotstavljanja izgradnji hrama Novomučenika i Ispovednika Rusije na krvi, na Lubjanki, bilo je ozbiljno. Međutim, to smo očekivali, kada smo raspisali otvoreni konkurs, kada smo od oktobra 2012. godine podneli koncepciju hrama za javno razmatranje. Principijelno ništa ne činimo kuloarno. Mislimo da izgradnja upravo takvog hrama, upravo na ovom mestu je važan događaj ne samo za Sretenski manastir, za Moskvu, već i za čitavu Rusiju.

Da bi se na maloj teritoriji Sretenskog manastira smestio novi hram za 1 500 ljudi - otac Tihon je morao da pristane na rušenje 6 starih manastirskih zgrada. U samom manastiru tvrde da one nisu imale istorijsku i kulturnu vrednost. Doduše, s time se ne slažu aktivisti društvenog pokreta za očuvanje istorijskih spomenika, pejzaža i pogleda na Moskvu. To su spomenici istorije, koji se ne smeju rušiti, - smatra koordinator društvenog pokreta Arhnadzor Konstantin Mihajlov.

- Te su zgrade pravi delovi istorijske sredine Moskve i neotuđivi delovi manastirskog kompleksa. Manastir je ionako postradao 1920-1930-ih godina, kada je bilo srušeno mnoštvo građevina. Danas se ne sme rušiti preostali deo čak ni radi tako uzvišene ideje. U protivnom slučaju nastavljamo rušenja 1930-ih godina. Tim pre, 4 od 6 građevina su imale status vrednih gradskih objekata, koji su im dali eksperti.

Od momenta osnovanja manastira krajem 14. veka na njegovoj teritoriji nikada nisu izvršene arheološke iskopine. Na njegovoj teritoriji se nalazi mnogo vrednih artefakata, koji mogu da budu izgubljeni prilikom izgradnje novog hrama, smatra Konstantin Mihajlov. U RPC uvervaju da će se građevinski radovi voditi maksimalno marljivo, uzimajući u obzir sve moguće činioce. Osvećivanje hrama u čast novomučenika i ispovednika Rusije na krvi planira se za jesen 2017. godine. Upravo tada će Rusija obeležavati 100. godišnjicu Oktobarske revolucije.

Milena Faustova,