Ukratko o Olimpijadi

1. Soči: Severni čaj i palme

Soči je jedan od najdužih gradova planete. On je dugačak 148 kilometara, zato zauzima počasno drugo mesto posle Meksika (200 kilometara). Soči se nalazi na istoj geografskoj širini s francuskom Rivijerom, pustinjom Gobi i američkim Bostonom. To je najseverniji grad suptropske klime: toplo more je blizu ledenih vrhova Kavkaza. Upravo u okolini Sočija se nalaze jedine u Rusiji plantaže čaja. Pre godinu dana su se one smatrale najsevernijim u svetu, međutim, od 2012. godine prvenstvo pripada engleskim industrijalcima u grofoviji Kornvol. Bilo kako bilo, visoki kvalitet krasnodarskog čaja je potvrđen tokom decenija, mada se početkom proteklog veka smatralo da je u takvim širinama uzgajanje čaja nemoguće. Međutim, preduzimljivi seljak Juda Košman je dokazao suprotno. Proučivši sve tajne uzgajanja čaja u Turskoj i Gruziji, on se nastanio u sočinskom selu Soloh-Aul i odlučio da počne biznis. U toku 5 godina on je zasađivao biljke, marljivo pokrivao ih od hladnoće, đubrio i zalivao. Susedi su mu se rugali. Nije bilo mnogo onih, ko je verovao da će on uspeti, međutim, svi su sa zadovoljstvom pili čaj od lišća sa njegove parcele. Danas se na planinskim sočinskim parcelama uzgaja 4 vrste čaja. Svake godine hiljade turista dolazi ovamo da bi probalo neobičan severni čaj.

2. Pravilna ishrana: pouke sportista

Pitanje ishrane sportista uvek nailazi na veliko interesovanje. Šta čovek treba da jede da bi postigao olimpijske rekorde? Prosečna kalorijnost ishrane sportista-olimpijaca je dvostruko veća nego kod običnog čoveka. Međutim, ne hrane se svi sportisti jednako. Količina jela zavisi od sporta. Recimo, tipični dnevni obrok trkača se sastoji uglavnom od ugljenih hidrata - hleb, mleko, banana za doručak; sendvič i čorba za ručak, piletina sa pirinčem i povrćem za večeru. Teški atletičari uglavnom koriste proteine – ribu, meso, mlečne proizvode. Najmanje jedu gimnastičari i sportisti iz umetničkog klizanja – svaki komad hrane se evidentira. Svakako, postoje i izuzeci. Recimo, ogroman apetit ima plivač Majkl Felps. Doručak najvećeg olimpijskog šampiona se sastoji od tri sendviča, tostova, zdele kaše od zobi i uštipaka sa čokoladom. Za ručak plivač ima dva velika sendviča i pola kilograma makarona. Lekari objašnjavaju takvu neumerenost na jelu osobinama njegovog metabolizma. Postoje i primeri uzdržanog sportskog dnevnog obroka. Recimo, australijski plivač Mirej Rouz je čitavog svog života bio ubeđeni vegetarijanac, što mu nije smetalo da dobije 4 zlatne medalje – 1956. i 1960. godine. Jedan od najpoznatijih skijaša na planinskim skijama Bode Miler, koji je odustao od mesa u detinjstvu, dobio je 5 olimpijskih medalja, među njima i zlatnu medalju u Vankuveru 2010. godine.

3. Olimpijska vatra na Dalekom Istoku

12. novembra štafetu olimpijske vatre je prihvatila Čukotka, jedan od navećih regiona Krajnjeg Severa Rusije. U utorak je vatra stigla u grad Anadir, gde se nalazi najveći drveni hram zemlje – saborna crkva Svete Trojice. Deo puta su vatru vozili psećom zapregom, tako je buktinja stigla u grad Jelizovo. Gosti su videli čuveni spomenik «Ovde počinje Rusija», koji je već davno postao simbol grada. Istog dana se buktinja našla na vrhu Avačinskog vulkana, jednog od najaktivnijih vulkana Kamčatke, koji često posećuju turisti, a pre 60 godina ga je posetio čuveni pisac-fantasta Arkadij Strugacki. Na vulkan su vatru podigli helikopterom, dok su je spustili snoubordisti i planinski skijaši. Posle toga je vatra putovala hidrogliserom do čuvenih stena Tri brata, svojesvrsne vizit-karte Petropavlovska-Kamčatskog. Siluete tih stena su isto tako važan simbol Kamčatke kao što su medvedi, vulkani, lososi. 13. novembra je štafeta prošla centralnim ulicama Petropavlovska-Kamčatskog, jednog od najstarijih gradova dalekog Istoka. Dan kasnije su vatru dočekali u Južno-Sahalinsku stotine stanovnika ostrva Sahalin, među njima su bili i pripadnici starosedelaca Nivhi. Gostima su ponudili ogromnu pitu u obliku ribe sa kavijarom od lososa. U petak je vatra stigla u grad Vladivostok. Buktinja je preneta na ostrvo Ruski, koje je poznato pre svega po jedinstvenom objektu, koji se tamo nalazi, Vorošilovskoj bateriji. Obalska baterija je bila sagrađena u rekordno kratkom roku u vezi sa opasnošću invazije od strane Japana 1930-h godina. Sve do sada njeno razmeštanje i uređenje izazivaju oduševljenje. 16. novembra su buktinju nosili po Ruskom mostu – pravom čudu inženjerske veštine. Među viseći mostovima on ima najduži raspon (1104 metra). Iz Vladivostoka je počelo železničko putovanje tokom 58 dana. Prvi gradovi, gde će dočekati vatru, biće Habarovsk i Birobidžan.