Mi-17 za Avganistan ili o borbi dobra sa zdravim razumom

Vojni resor SAD doneo je odluku o odustajanju od kupovine naredne ture ruskih helikoptera Mi-17V-5 u okviru programa opremanja oružanih snaga Avganistana. Lobi američke vojne industrije u kombinaciji sa određenim zahlađenjem odnosa između Vašingtona i Moskve dovode u pitanje saradnju dve zemlje u avganistanskoj problematici.

Helikopter za planine i pustinje...

Prvi ugovor za isporuku Mi-17 za Avganistan za račun SAD bio je sklopljen u maju 2011. godine. On je obuhvatao sporazum o kupovini 21 helikoptera Mi-17V-5 u vrednosti 375,05 miliona dolara i opciju za još 12 letelica, koja je kasnije realizovana. 17. juna ove godine vojni resor SAD sklopio je sporazum o kupovini 30 Mi-17, kao i o isporuci rezervnih delova za ove letelice i njihov servis. Vrednost ovog ugovora iznosila je 572,2 miliona dolara. Pentagon je nameravao da na ovu količinu doda još 15 letelica, međutim protivnici aranžmana u Kongresu primorali su vojsku da popusti – privremeno ili definitivno – trenutno nije jasno. O storniranju aranžmana javio je Associated Press, pozivajući se na senatora Republikanske partije Džona Kornina, jednog od glavnih protivnika aranžmana.

Razlozi, koji motivišu američke političare da se bore protiv ovog ugovora takođe nisu jasni, kao i razlozi, koji su naterali američke vojne krugove da se slože sa njim.

Mi-17 – izvozna varijanta koja se kontinuirano razvija na bazi Mi-8,- poznat je u Avganistanu od početka 70.-tih godina. Helikoptere ovog tipa Sovjetski Savez je je isporučivao još u vremena kralja Mohameda Zahira. Kasnije, Mi-8 je bio osnovni helikopter Oružanih snaga Avganistana. Njihovo korišćenje je nastavljeno i nakon raspada SSSR i pada vlade Nadžibulaha. U suštini to je jedini helikopter, kojim su ovladali već nekoliko generacija avganistanskih pilota i tehničara. Ova okolnost, u kombinaciji sa odličnom prilagođenošću Mi-17 za korišćenje u avganistanskim uslovima, učinili su da izbor ove letelice u modernizovanoj varijanti bude absoluptno prirodan. U kontekstu povlačenja snaga SAD i saveznika iz zemlje, obim troškova za naroužavanje i pripremu avganistanske nacionalne armije tokom zadnjih godina bio je u stalnom porastu.

... i njegovi oponenti

SAD su jedna od vodećih svetskih helikopterskih država i naravno da američke kompanije nemaju nameru da propuste mogućnost zarade. Suprostavljanje sporazumu sa Rusijom postojalo je još u fazi pripreme prvog ugovora, i kasnije, shodno pogoršanju odnosa između Rusije i SAD. Oni su postali uočljiviji u procesu porasta budžetskih problema u SAD.

U avgustu, u SAD je pokrenut krivični postupak u vezi kupovine helikoptera Mi-17 od Rosoboroneksporta. Pentagon je optužen da kupuje tehniku od ruskog specijalnog izvoznika po previsokim cenama.

U javnim glasilima se ističe, da su senatori, koji su uputili šefu Pentagona Čaku Hejgelu otvoreno pismo sa zahtevom da se poništi odluka o kupovini Mi-17, - možda i materijalno zainteresovani u prekidu aranžmana. Poznato je, da osnovni igrači američke vojne industrije, među kojima su Sikorsky i Boeing, troše velika sredstva za lobističku aktivnost.

Trenutno nije jasno, da li je to definitivna odluka. I da li je ona uopšte doneta. Moguće je da Džon Kornin samo prikazuje svoje želje kao već ostvarene. Očigledno da Pentagon ne vidi smisao u opremanju Oružanih snaga Avganistana američkim helikopterima. Radi se samo o tome, gde i koje će sovjetske – ruske letelice biti kupljene: da li će to biti novi ruski Mi-17, ili, recimo, već korišćeni helikopteri, kojima raspolažu vazduhoplovne snage bivših zemalja Varšavskog ugovora, današnjih saveznika SAD u NATO-u, na kojima je izvršen remont i koji su opremljeni uz učešće američkih kompanija.

Ilija Kramnik,