Internet kao analog droge

Mnogima se čini da ne pate od zavisnosti od interneta. Međutim, po najnovijim statističkim podacima ovi ljudi najverovatnije greše. Ako imate mogućnost da izađete u globalnu paučinu pre ili kasnije ćete upasti u njene mreže. Kao i dve milijarde vaših prethodnika.

U svetu, gde se toliko ceni nezvisnost, a sloboda se praktično podiže na nivo kulta malo je onih koji žele da priznaju da su marionete i da njihovim željama i potrebama vešto manipulišu marketolozi. Ipak, činjenica ostaje činjenica: ako se čoveku pokloni iluzija slobode s njim se može činiti sve što se poželi. A glavno je da počinilac nikad neće biti kriv, jer za sve, šta god da se desi, biće kriv samo onaj ko je „doneo“ tu odluku.

„Glas Rusije“ je zajedno s psihologom Irinom Lukjanovom pokušao da razmisli o tome kako da se izbegnu virtuelne zamke i vešto i s ljubavlju postavljene mreže. A ako smo dospeli u njih, kako da ne ostavimo u njima poslednji novac:

- Treba razlikovati dva oblika interneta. Prvi je – internet za posao. Ovde po pravilu ne nastaju problemi. Mrežu koristimo jasno i namenski. A s drugim oblikom, s internetom za lične potrebe i razonodu, korisnici često imaju problema. Moji pacijenti mi se često obraćaju s žalbama da gomilu vremena i novca troše na resurse za razonodu. To se posebno odnosi na priloge za smartfonove i tablete.

To nije čudno, jer se od početka mnogi veoma kvalitetni prilozi mogu skinuti potpuno besplatno. Zar to nije bajka? Koristiš sve najbolje, a ne plaćaš ni paru. Komunizam u čistom obliku. Ali, nije sve tako jednostavno...

Irina Lukjanova upozorava:

- Igrate se i veseli ste, lepo vam je. Vreme neprimetno leti. Igra vas toliko obuzima da više na možete da se zaustavite. Želite još i još, ali što se više pogružavate u besplatni virtuelni svet, tim više želite da dobijete od njega. To je praktično analog droge.

Samo što vam se umesto doze kokaina ili heroina nudi igra. Prvo je to bilo besplatno, da bi ste se upecali. Međutim, kad ste već u igri od vas se mogu brati „prvi plodovi“. Ispočetka malo – jedan-dva evra. Zatim – više. Ni sami nećete primetiti da ste počeli da ostavljate pola plate za virtuelno oružje, da biste pobedili u još jednoj onlajn borbi, za savršenije junake, za moćnije motore i automobile. Hazard vam neće dozvoliti da se sami zaustavite. Znači, treba pribeći pomoći stručnjaka. Irina Lukjanova smatra:

- Neosporno, najbolji savet bi bio da se i ne počinje. Ali ko će ga od nas poslušati? Zato, ako ste se već uhvatili na udicu i počeli da igrate ne treba da kupujete od isporučilaca igara neke dodatne usluge i bonuse: sve će vas to još jače vezati za virtuelni svet. Takođe, ograničite vreme boravka u prostoru za igru na maksimum sat. Teško je to učiniti samostalno, zamolite bližnje. Međutim, najbolje je započeti neki novi hobi koji zahteva maksimalno davanje i pripremu. Na primer, ples, borilačke veštine ili trčanje. U njima takođe može da prisustvuje takmičarski element što će vam nesumnjivo pomoći da se iz sajber-prostora prebacite u našu stvarnost.

Ljudi u virtuelni svet igara odlaze zbog potpuno različitih razloga. Neko da bi ubio slobodno vreme, neko zbog duševne praznine i usamljenosti, neki pokušavaju da se dokažu zato što to ne mogu da učine u običnom životu. Ali, bez obzira šta da je bilo polazna tačka, treba jasno imati na umu da odlazeći od stvarnog života i krijući se u lavirintima sajber-prostora od svih nasušnih problema zapravo odlazimo i krijemo se samo od sebe samih. A zar to nije najstrašnije?

Aljona Rakitina,