Al Kaida- moćna finansijska institucija ?

Nedavno je u Prištini uhapšena šestočlana kriminalno-teroristička grupa Albanaca. Kod njih je pronađena i određena količina eksploziva za koji se sumnja da je trebalo da bude upotrebljen kako bi se oštetile brane na nekim akumulacionim jezerima na Kosovu. Međutim, ono što plaši su navodi da su pripadnici ove kriminalne grupe, zapravo „spavači“ Al Kaide koji samo čekaju naređenja, spremni da počine terorističke akte.

Koliko su strahovi opravdani i otkud pripadnici takozvane bele Al Kaide na Balkanu, pitali smo politikologa Zijada Bećirovića sa Instituta za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES iz Ljubljane.

Gospodine Bećirović, koje je Vaše mišljenje u vezi sa pisanjima medija da hapšenja ove šestočlane terorističke grupe „spavača“ uopšte ne bi ni bilo, da navodno dvojica islamskih ekstremista nisu ishitreno napala dvojicu državljana SAD, koji su bili na „specijlanom zadatku“ u Prištini?

- Hteo bih da napravim uvod ovde, jer se radi o različitm oblicima ekstremizma. Upravo jedan od njih je i islamski ekstremizam na prostorima bivše Jugoslavije, ali i na prostoru bivšeg SSSR. Posle pada komunističkih, odnosno socijalističkih režima- došlo je do jedne praznine, kada je ideologiju koja je do tada bila aktuelna moralo nešto zameniti. Prazninu do koje je došlo popunile su upravo religije- u Rusiji su to uglavnom bila ruska pravoslavna crkva i islamska zajednica, na Balkanu je tu bila još i katolička crkva. Naravno, tu je bio i čitav niz drugih verskih zajednica, koje su kroz svoje misionarstvo pokušale da ojačaju svoje prisustvo u samom regionu.

Upravo i ova događanja na Kosovu govore da određeni krugovi prihvataju i radikalne interpretacije i islama, ali i drugih religija. Moramo pomenuti ovde da Albanci pripadaju, odnosno ispovedaju tri velike religije, tako da taj ekstremizam nije ništa novo. Međutim, kada govorimo o samim motivima takvih terorističkih akcija moramo znati pre svega da li je to želja da se promeni ustavno-pravni poredak ili se zaista radi o islamističkim namerama da se ugrožavaju životi, onih koji nisu muslimani. U ovom slučaju se radi o dvojici američkih državljana i to je zapravo potaklo i same SAD da se obračunaju sa takvim grupama.

Naravno da „spavači“ – kada se radi o takvim i sličnim organizacijama postoje u gotovo svim državama. No, uznemiravajuća činjenica je da je Al Kaida postala jedna moćna finansijska organizacija koja za novac i za svoje potrebe angažuje i druge, ne samo muslimane. Postoje primeri da su mnogi advokati i drugi stručnjaci bili uključeni u rad same Al Kaide ili služili njihovim interesima, a da uopšte nisu muslimani. Tako da pored ideoloških predznaka i ciljeva koje ima Al Kaida, ona predstavlja i jednu veliku firmu u čijem radu učestvuju mnogi jer su podstaknuti svojim ekonomskim interesima. Odnosno, ekonomski momenat je vrlo jak i podstiče na saradnju sa takvim organizacijama i to će se verovatno dešavati i u budućnosti.

Ironija je, što je upozorenje na opasnost od takozvane bele Al Kaide stiglo preko američkih uticajnih medija- „trenutno se u Siriji bori više od 1000 Evropljana, a među njima bar 150 Albanaca sa Kosova“. Kako komentarišete navode da su njeni članovi, upravo „spavači“ najpre regrutovani u Albaniji, zatim na KiM, ali i u BiH i da čekaju specijlane zadatke. .....

- Kada govorimo o Albancima- potrebno je znati da kod njih religijska pripadnost nema primarni značaj. Njima je pre svega važno to što pripadaju albanskom narodu, tek iza toga stoji niz pitanja koja su njima bitna. Mislim da je perifernog značaja, bar do sada bila, religijska pripadnost. To je verovatno posledica samih strogih kanona koji regulišu albansko društvo.

Iako Albanci pokušavaju da se predstave kao jedan moderan, evropski narod, ni oni nisu imuni na razna ekstremistička delovanja i naveli ste tu primer i same Sirije. Ratovi su po običaju pogodno tlo da različiti pojedinci mogu ostvariti neke svoje interese- ideološke, političke ili pak da kao strani plaćenici ratuju za novac. Tako da čak i odavde, iz Slovenije odlaze ljudi da ratuju u Siriji, a da uopšte nisu muslimani. Mnoge države su veoma zabrinute i pokušavaju to da urede nacionalnim zakonodavstvom- da se pojedincima zakonom zabrani učestvovanje u ratnim konfliktima izvan svoje zemlje. Mada, mislim da je veoma teško, jer konstantno posle Drugog svetskog rata, upravo sa ovih prostora mladići deluju u Legiji stranaca i drugim sličnim jedinicama, tako da u praksi neće biti lako zabraniti da učestvuju u takvim operacijama.

Pomenuli ste mladiće iz Slovenije. Nije tajna da je ova republika još u sastavu bivše Jugoslavije bila „dobrostojeća“. Nakon raspada zajedničke države, prva je od bivših republika koja je postala članica EU. Gde bi onda trebalo tražiti motive ovih mladih ljudi koji odlaze da se bore i rizikuju svoje živote? Da li su to ekonomski, ideološki ili neki sasvim drugačiji motivi?

- Kada bismo analizirali profil takvih ljudi, od svega što ste pomenuli ima pomalo. Ima i ekonomskih motiva, ideoloških, ali ima jednostavno i ljudi koji su pustolovi i kojima takve situacije odgovaraju. Ne samo sada u Siriji, već takvi ljudi samo čekaju svako novo krizno žarište u kojem bi mogli da učestvuju, jer kao pojedinci ne mogu da funkcionišu u nekim normalnim okolnostima.

Tako da svega ima pomalo i toga će ubuduće biti upravo u vreme globalizacije, kada je čovek kao pojedinac sve manje bitan. Jednostavno, kod ljudi se javlja potreba da se dokazuju ili da ispoljavaju određene frustracije koje imaju kao pojedinci u gotovo svim društvima i državama.

Istini za volju, stručnjaci tvrde da količina eksploziva nađena kod pripadnika ove kriminalne grupe nije bila dovoljna za diverzivna dejstva većih razmera. Da li se slažete sa tvrdnjom da bi ipak izazivajući i sasvim mala oštećenja, oni zapravo počinili teroristički akt- privukli bi pažnju na sebe i uneli bi pometnju?

- Kada je u pitanju eksploziv i pronalaženje eksploziva na Kosovu kod te grupe koja je imala takve namere, to nije nikakvo iznenađenje. Svedoci smo brojnih teških ratova na ovim prostorima i mnogi pojedinci poseduju i različite oblike oružja i eksploziva. Tako da to apsolutno ne iznenađuje. Međutim, problem je ukoliko država ne deluje, odnosno institucije, koje moraju voditi računa o bezbednosti samih građana i moraju intervenisati da bi zaštitili i ustavni poredak, a pre svega i same građane. Tu su na neki način, same institucije pred velikim izazovom, zbog toga što je većina država na ovim prostorima vrlo često koketirala sa kriminalnim strukturama, jer su im njihove usluge bile potrebne tokom ratova. Ti ljudi su bili u prvim redovima i stvorilo se jako poverenje između političkih elita i kriminalnih struktura. Međutim, posle završetka tih ratova, pojedinci iz kriminalnih struktura tražili su za uzvrat usluge političkih struktura, pa su im političari omogućavali učestvovanje u različitim aktivnostima, na primer privatizacijama i ukazivale poverenje i privilegije na različite načine. To uzajamno poverenje nije narušeno.

Važno je da do toga dođe- do raskrinkavanja čvrstih veza između političkih elita i kriminalnih grupa, koje traju evo već drugu deceniju.

Kakve su realne opasnosti od ovakvih kriminalno- terorističkih grupacija na prostoru čitavog Balkana, posebno na KiM?

- Teško bi sa velikom pouzdanošću rekli da postoje određene ćelije u pojedinim državama, ali se ne mogu isključiti ni te mogućnosti. Jer, tu se radi o vrlo perfidnim, sakrivenim oblicima delovanja, tako da jednostavno ni institucije, ni službe koje se bave tim segmentom, ne mogu sa najvećom pouzdanošću dati te podatke. No, ponavljam, ne isključuje se mogućnost da takve ekstremističke skupine deluju- jer radi se o državi koja je izašla iz teškog rata i to je vrlo plodno tlo za takvo delovanje.

Jovana Vukotić,