Istorija Rusije u dnevnicima

Katastrofa velike sile u umetničkom osmišljavanju – takvu knjigu je predstavio u Moskvi popularni pisac i istoričar Edvard Radzinski. Njegov novi roman se naziva Knez. Beleške cinkaroša. On je posvećen poslednjim decenijama Ruske imperije.

Knjiga je zasnovana na realnim događajima. Ali po žanru to je uzbidljivi detektivski roman čiji junaci su teroristi, agenti tajne policije, veliki kneževi, pisac Dostojevski, kao i carske žene i kvarne ljubavnice. Jer i najtragičniji događaji ne ukidaju ljubav. Čak naprotiv: ponekad ona može da približi istorijsku katastrofu, koja je, kako smatra Edvard Radzinski, postala za Rusiju revolucija 1917. godine. O tom globalnom događaju jedan od savremenika je rekao: Narod je oduvao dinastiju Romanovih kao pero sa rukava. Edvard Radzinski tvrdi suprotno: u jednom trenu je nemoguće zbaciti monarhiju od trista godina. Rusija se kretala ka revoluciji od početka 19. veka, i ma kako to bilo paradoksalno, ruski samodršci su mnogo učinili za to da se ona desi. Posebno car Aleksandar Drugi. O njemu se i govori u knjizi.

- Sada postoji ideja da je njegova najveća greška bila ta što je ukinuo feudalno pravo. Bezumnici koji to govore ne shvataju da je najveća greška bilo to što kada je car započeo reforme, pokušao je da ih ukine.

Pisac predstavlja istorijske događaje očima samog cara. Aleksandar Drugi vodi tajni dnevnik u kojem opisuje pet pokušaja atentata na njega i svoju poslednju bezumu ljubav. Knjiga je stilizacija carevog dnevnika, koji je zaista postojao, primećuje Edvard Radzinski.

- Dnevnik je onaj rukopis gde se čovek trudi da govori o sebi istinu, ali može da laže najviše. On odlučuje da piše najstrašnijeg dana posle prvog atentata. Pucanj u cara nije samo pokušaj da on bude ubijen. Tim pucnjem je bila razorena aura nedopuštenosti. I čitav carev dnevnik je užasna istina koju on postepeno otkriva: kako bi se spaslo samodržavlje, ono mora da se ograniči.

Rukopis Aleksandra Drugog dospeva u ruke izmišljenog lika – uglednog kneza koji srađuje sa tajnom policijom i tajnim revolucionarima. Ali upravo strast prema izvesnoj Crnoj Madoni navodi agenta da finansira krvavi teror protiv monarhije. Između ostalog, dvostruki agent takođe govori o sebi u dnevniku koji je pisac sastavio iz autentičnih izvora.

To su dva pogleda na događaje. Aleksadrove predtavlja njegov dnevnik. A postoji i priča drugog čoveka koji je u srcu događaja, i govori o njima takođe. Zato ostaje mogućnost da se odluči ko je od njih u pravu.

Edvard Radzinski ranije ni jednom nije davao pristanak na ekranizaciju svojih knjiga, ali ovog puta je izneverio ovo pravilo. Knez će biti ekranizovan:

- Hteo bih da ove slike postanu žive. To je tako napisano. Tačnije sve vreme vidite scene. Moj zadatak je bio da vas učinim svedocima.

Pisac se mirno odnosi prema tome što njegova dela mogu da se skinu sa takozvanih piratskih sajtova. Prošla su vremena kada su se knjige prodavale u ogromnim tiražima, razmišlja Edvard Radzinski. A na Intrenetu su milioni pogodaka, mnogo odziva čitalaca, između ostalog sa zahvalnošću.

Jelena Andrusenko,