Ukidanje vojske Republike Srpske i pridruživanje NATO

Vojska Republike Srpske koja je izvojevala u ratu odbranu Republike Srpske i osigurala da Republika Srbska postoji ovakva kakva je danas, zvanično je ukinuta 1. januara 2006. godine. Ukidanje Vojske Republike Srpske je izvršeno pod velikim međunarodnim pritiskom zapadnih sila u cilju slamanja vojne sile Republike Srpske, jedine im prepreke, a sve radi toga da bi zapadne sile na čelu sa NATO-om imale faktičku kontrolu nad ovim prostorom i da bi mogle nesmetano da vrše svoje geopolitičko-ofanzivne zadatke kako u Republici Srbskoj tako i na Balkanu.

Iako po Dejtonskom mirovnom sporazumu nije bilo predviđeno da se ukine Vojska Republike Srpske, srbski političari su ustuknuli pred Zapadom, nisu imali hrabrosti ili volje da im se suprostave, i predali su Vojsku Republike Srpske pod zajedničku komandu do nedavno neprijateljskoj vojsci, te na taj način ukinuli jedini garant očuvanja i odbrane Republike Srpske. Ovo je verovatno i jedini ovakav slučaj u svetu. Danas, Republika Srbska ima svoju policiju, ali za razliku od tadašnje vojske, njena moć je minorna i u procentima je na nivou statističke greške.

Svo naoružanje Vojske Republike Srpske je predato pod zajedničku kontrolu zajedničke vojske i NATO-a, a potom je najveći deo uništen pod okriljem "viška naoružanja", a takođe dobar deo je davan zapadnim firmama u bescenje, da bi oružje Vojske Republike Srpske potom prodali na trećim tržištima (npr. u Gruziju koja je bila u ratu sa Rusijom ili sirijskim teroristima) po cenama jeftinijim i do 1000 puta. Takozvani "višak naoružanja" koji je uništavan ili "neperspektivna imovina" kako su je nazivali, je imala za cilj onesposobljavanje bilo kakvog vojnog suprostavljanja, odnsno, drugačije rečeno, to je bila eliminacija značajnog vojnog faktora na Balkanu, Vojske Republike Srpske.

Infrastruktura (zgrade, poligoni, kasarne) koja vredi veoma mnogo, odnosno 22 lokacije u Republici Srbskoj, a o kojoj se i danas vodi politička polemika, takođe treba da se prenese u vlasništvo BiH, a što je i zahtev NATO-a. Kada se to uradi, Republika Srbska je spremna za ulazak u NATO. Srbski predstavnici u zajedničkim institucijama su saglasni sa tim i rade sve na tome. Potpisali su Zakon o odbrani BiH u kojem je određeno da će vlasti uraditi sve da bi se pridružili NATO alijansi, prisustvuju NATO savetovanjima i sastancima, dobijaju raznorazne izvršne naloge, saglasni su sa instaliranjem NATO protivraketnog štita na Jahorini (BRAAD), a za te ljude i za vršenje tih poslova se izdvajaju i plate na teret građana, a mediji u Republici Srbskoj pišu eseje o tome kako je korisno ući u NATO, isto kao što govore i neki srbski predstavnici u zajedničkim institucijama. U cilju ovoga se takođe ulaže značajan novac od strane NATO-a, kako kroz lične kontakte, tako i prema medijima, kako štampanim tako i televizijskim i internet medijima, a sve u cilju vršenja propagande i omekšavanja negativnog, odnosno neprijateljskog stava srbskog stanovništva prema NATO-u.

Nedvosmisleno je jasno, da se je imalo u cilju od strane zapadnih sila i NATO-a ukidanje Vojske Republike Srpske, uništavanje i prodaja njenog naoružanja, te da se kroz politički pritisak i mizernim novcem dođe do cilja, a to je ubacivanje Republike Srpske u NATO mašinu i kontrola nad još jednom teritorijom, odnosno teritorijom Republike Srpske. Takođe, veoma začuđuju, i nejasne su pojedine ličnosti sa svojim izjavama, naravno iz Republike Srpske, o koristi pristupu toj vojnoj alijansi. Ovde, nećemo govoriti o tome šta je NATO radio u Republici Srbskoj i SR Jugoslaviji i širom sveta. Nećemo govoriti i o tome kako NATO maltretira srbsko stanovništvo jer se to veoma dobro zna. U vezi svega navedenog, a i možda je najbolje slikovito poređenje umetnice Ivane Žigon, kada su je pitali: "Da li Srbija treba da uđe u NATO", te je ona na to odgovorila: "Ako silovana devojka treba da se uda za barabu koja ju je silovala, onda svakako!".

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2013_12_29/Ukidanje-vojske-Republike-Srpske-i-pridruzhivanje-NATO/