Čovek-zagonetka Edvard Snouden

Prava senzacija 2013. godine je postao špijunski skandal, u centru pažnje kojeg se našao bivši pripadnik CIA Edvard Snouden, kada je on ispričao čitavom svetu da SAD sve prate: prisluškuju telefone, čitaju elektronsko dopisivanje, i to, sve to obuhvata ne samo eventualne teroriste i zločince, američki specijalni resori su špijunirali predstavnike poslovnih krugova, visoke činovnike i političare iz različitih zemalja.

Jedan od najvećih skandala, povezanih s prisluškivanjem, bio je u Nemačkoj. Upravo u toj zemlji se nalazi jedan od najvećih stranih centara ANB za obradu informacija. Kako se saznalo, u vreme telefonskih razgovora kancelara SRN Angele Merkel specijalni resori SAD su bukvalno pratili svaku njenu reč.

Samog glavnog raskrinkavača američkih specijalnih resora obavija veo tajne. Tokom 40 dana posle likvidacije američkog pasoša Edvarda Snoudena, čitav svet je pratio vesti iz moskovskog aerodroma Šeremetjevo. Snouden je bio tamo u kapsulnom hotelu.

Danas je poznato da on ima posao u Rusiji. Bivši pripadnik CIA se bavi podrškom jednog od najvećih sajtova zemlje. Nedavno se on sreo s predstavnikom bundestaga, glavnim urednikom jednog poznatog nemačkog časopisa. Oni su razmatrali prisluškivanje od strane američkih specijalnih resora telefona Angele Merkel.

Novinari prikupljaju informacije o kralju kompromata. Poznato je da ima visoku školsku spremu: pre dve godine je on završio magistraturu u Liverpulskom univerzitetu. U narednoj budućnosti Snoruden može da postane doktor nauka na univerzitetu u Rostoku. Takvu počasnu titulu su mu odlučili da dodele predavači visoke škole Nemačke. On je dobio nagradu od strane pravne organizacije Transparency International «Za poštenost i čistoću u obaveštajnoj službi». Prema mišljenju šefa ruskog predstavništva Amnesty International Sergeja Nikitina, on je mnogo učinio radi zaštite ljudskih prava u digitalnom svetu.

- Ovaj je čovek realizovao svoje pravo na slobodu informacija. On se nije uplašio da saopšti javnosti da se od strane američke administracije krši pravo na privatni život.

Prema rečima ruskog advokata Anatolija Kučerene, koji pomaže Snoudenu, u slobodno vreme bivši američki specijalni agent čita Dostojevskog, kontaktira sa prijateljima pomoću Interneta i uči ruski jezik, jer namerava da ostane zadugo u Ruskoj Federaciji.

On za sada ne planira da ode. On je zamolio za privremeni azil u roku od godinu dana. Konačna zemlja njegovog boravišta je Rusija.

Hoće li on uspeti da ostvari ono, što želi – za sada je složeno da se to tvrdi. Snoudenu je pruženo svedočanstvo o pružanju mu privremenog azila. Danas bivši pripadnik CIA je jedan od ljudi, za kojima se na planeti najviše traga. Najzainteresovaniji su SAD. Danas je poznato da je Snouden predao novinarima oko 200 hiljada poverljivih dokumenata.

Ako se on ipak nađe u otadžbini, u najboljem slučaju mu preti doživotni zatvor, u najgorem – smrtna kazna.

Doduše, bivši pripadnik CIA ima takozvani osiguravajući polis. To su saopštili britanski mediji. Prema njihovim informacijama, ako se Snouden nađe u opasnosti, tajne baze podataka sa najpoverljivijim dokumentima, uključujući dosjee za obaveštajce SAD i njihovih saveznika, naći će se u rukama novinara.

Međutim, svet se bukvalno podelio na pristalice i protivnike akcija Edvarda Snoudena. Jedni ga smatraju izdajicom, drugi zaštitnikom ljudskih prava. Recimo, zahvaljujući skandaloznoj ideji jedne od društvenih organizacija, u centru Vašingtona, blizu Bele kuće, počeo je da se saobraća autobus sa natpisom «Hvala, Edvarde Snudenu». Cilj tog projekta je da se podseti rukovodstvo SAD da mnogi Amerikanci podržavaju postupak bivšeg agenta specijalnih resora.

Ksenija Meljnikova,