Danas je Badnji dan

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar proslavljaju Badnji dan. Završavaju se poslednje pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik rođenje Isusa Hrista, Božić.

Pravoslavni vernici obeležavaju Badnji dan i Badnje veče na liturgijama u hramovima Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred Božić, hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Srbski patrijarh Irinej prisustvovaće na Badnje veče tradicionalnom loženju badnjaka na Svetosavskom platou, a zatim i večernjem bogosluženju u Hramu Svetog Save na Vračaru.

Patrijarh, koji će na Božić, 7. januara, služiti liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu, u petak je u božićnoj poslanici podsetio na značaj tog praznika.

"Danas kada slavimo rođenje Bogočoveka, Gospoda Isusa Hrista, pre svega oprostimo jedni drugima i kažimo brat bratu: Mir Božji, Hristos se rodi. Pokažimo da možemo biti i da jesmo narod ljubavi Božje, narod koji u svim iskušenjima ovog veka može biti veran i častan", poručio je patrijarh Irinej.

Badnji dan je poslednji dan božićnog posta i tada se dovršavaju poslovi oko pripreme doma i hrane za najradosniji hrišćanski praznik rođenje Isusa Hrista, Božić.

Vernici na Badnji dan uzimaju badnjak koji su uveče pali na kućnom ognjištu, kao simbol svetlosti i toplote koja greje i zbližava ukućane.

Kod Srba su običaji za ovaj dan mnogobrojni i različiti. U kuću se unosi badnjak, obično od hrastove, ređe cerove ili bukove grane. Njih domaćin odseče u zoru da bi ih uveče svečano uneo u dom i naložio na oganj.

Badnjak se preliva vinom i premazuje medom. Običaj je da se badnjak predveče pali i u crkvenim portama.

Uoči praznika pod kuće se posipao slamom da bi se dočarala pećina u Vitlejemu u kojoj se, po predanju, rodio Hrist, a postavlja se i bogata, posna večera.

U crkvama širom Srbije služiće se povečerja i paliće se badnjaci.

Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.

Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana. U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.

Osim Srpske pravoslavne crkve, Badnji dan 6. januara, slave Ruska i Gruzijska pravoslavna crkva, beloruski i ukrajinski pravoslavci, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.