Mit i legende olimpijskog Sočija

Olimpijski heroji se vraćaju u Soči. Tako kažu stanovnici uoči Olimpijade, sećajući se mita o argonautima. Starogrčki moreplovci na čelu sa Jasonom upravo na obali Crnog mora blizu mesta održavanja zimskih Igara, našli su zlatno runo. U potrazi za zlatnim medaljama u Soči će doći najbolji sportisti na svetu.

Soči je dosta mlad grad, on je osnovan pre 175 godina. Pre toga je ova teritorija pripadala Turskoj, još ranije Vizantijskoj imperiji. U antičko doba crnomorsku obalu su kolonizovali Grci. Međutim, prve naseobine su tamo nastale još ranije. Naprimer, u okolini Sočija ima mnogo dolmena – kamenih građevina, vršnjaka piramida i britanskog Stonhendža. Verovatno su ih koristili neznabošci za prinošenje na žrtvu ili sahrane, - pretpostavlja rukovodilac odelenja za poznavanje zavičaja i turizam Ruskog geografskog društva Vladimir Novikov.

- Na obali ima jedan jedinstveni dolmen - dolmen-monolit u selu Volkonsko. On je uklesan u stenu. Na takav način su ranije pravili hramove u Indiji. Postoji i manja grupa dolmena, sastavljenih od ploča – četiri zida i krov, to su «kućice» stare više od 6 hiljada godina. Inače su ih gradili obožavaoci sunca. Međutim, prvobitni smisao dolmena su mesni stanovnici izgubili.

Iz Sočija i priobalskog klastera Olimpijade se ide u planine železnicom ili cestom duž planinske reke Mzimta. U antičko doba je ona bila najkraći trgovinski put sa Severnog Kavkaza na obalu Crnog mora. Naziv Mzimta potiče od naziva domorodaca – na različitim jezicima su se oni nazivali Medozjujami ili Midzimitima, odnosno, ljudima koji žive u snegu. Skoro svaka reka, planina ili dolina u okolini Sočija ima svoju legendu. Jedna od najdirljivijih je legenda reke Macesta, čije su vode lekovitie, - ispričao je poznavalac zavičaja Igor Sizov.

- Bile su dve sestre u jednoj porodici Adiga. Obe su bile ljubomorne - koga više vole roditelji? Jednom je mlađa – Macesta – osetila da joj poklanjaju manju pažnju. Uvređena, ona je otišla pod zemlju. Prošlo je više godina, roditelji su ostarili, počele su da ih bole ruke i noge. Starija sestra im nije pružala pomoć. Kada je mlađa sestra saznala, šta se desilo, ona se pretvorila u reku lekovitih voda i izašla napolje.

«Crvena poljana» je jedan od najjednostavnijih i razumljivih naziva, koji je nastao krajem 19. veka. Tako su nazvali naselje, blizu kojeg se nalaze glavne skijaške trase Olimpijade, stanovnici, koje je prenerazila crvenkasta boja paprati u toj dolini.ь Međutim, interesantniji je istorijat Crvene poljane. Ovde, blizu železničke stanice, kuda će stizati lokalni vozovi sa navijačima, 1864. godine je bilo objavljeno o završetku Kavkaskog rata, te je bila održana parada pobede. Naselje su hteli da preimenuju u Romanovsk, ali se taj naziv nije odomaćio. U svoju legendu su mesni stanovnici pretvorili mit o Prometeju, u skladu sa kojim su metežnog titana vezali lancima za Kavkaske planine. Prema legendi, svaki dan ga je posećivala devojka Agura. Da bi olakšala patnje Prmeteja, ona mu je nosila vodu. Međutim, to je saznao mesni bog Ahin, te je pretvorio devojku u reku, koja je stvorila u planinama kaskadu prelepih Agurskih vodopada. Ljudi iz čitave Rusije dolaze tamo da bi uživali u njihovoj lepoti.

Darja Manina,