Reči i zvezde

Krajem prošle godine Uprava za aeronautiku i istraživanje kosmičkog prostranstva SAD (NASA), a tačnije njena direkcija astrofizičkog odeljenja, objavila je dokument na 110 strana pod nazivom Dug pohod, drsko predviđanje – prognoza i predlozi za razvoj astrofizičkih istraživanja u narednih 30 godina.

U programu je traženje «druge Zemlje», proučavanje evolucije zvezda i galaktika i traganje za odgovorom na pitanje o prirodi tamne energije. Sastavljen u duhu litararne prognoze, ovaj tekst je napisan tako da zainteresuje ne toliko naučnike, koliko široku publiku, na čije dobro on takođe ne zaboravlja.

Dokument dopunjuje i proširuje tradiconalne preglede decenije – programske tekstove u kojima korpus eksperata određuje najtakutalnije naučne zadatke i projekte u narednoj deceniji. Autori trinaestog plana su istraživači iz američkih univerziteta, organizacija NASE i nekih drugih naučnih instituta, koji su pokušali da ekstrapoliraju pravce prihvaćene u okviru završenog Pregleda 2010. godine. Oni su formulisali tri glavna pitanja na koja treba naći odgovor u narednih 30 godina, i predložili skup kosmičkih instrumenata koji mogu da ih reše.

Prvo pitanje je Da li smo usamljeni?, ili drugim rečima postoji li u Vasioni život, osim na Zemlji. Sa tačke gledišta astrofizike to znači pre svega traganje, klasifikaciju i detaljno proučavanje planetarnih sistema kao drugih zvezda i samih planeta. Drugo pitanje je Kako smo došli ovamo? – kako su se pojavili i razvijaju se razni objekti u Vaisioni: od pojedinih zvezda do galaksija, od najranijih, na granicama vidljive Vasione, do najbližih nama.

Konačno, treće pitanje – Kako funkcioniše naša Vasiona. Pod tim se podrzaumevaju fundamentalni fizički zakoni po kojima se razvija Vasiona, i pre svega odgonetanje tajni prvih trenutaka njenog života i tamne energije.

Trideset godina je podeljeno u dve etape, približno po deset godina. U toku prve kratkoročne ere radiće one misije koje su već pokrenute (na primer, evropska opservatorija GAIA ) ili se planiraju za naredne godine (pre svega američka infracrvena opservatorija JWST ). Naredna etapa je era formiranja. Za nju autori su predvideli skup od 5 kosmičkih uređaja sa opštim tipom naziva Surveyor («zemljomer»), ukazujući da će glavni zadatak biti satistička posmatranja. Zatim će nastupiti era predviđanja i ovde će biti potrebni uređaji tipa Mapper («kartograf»), čiji je zadatak detaljno proučavanje najzanimljivijih objekata od ranije pronađenih. U tekstu su detaljno raspisani konkretni naučni zadaci i redosled realizacije, vezan za konkretne projekte. Podaci jednog kosmičkog uređaja koriste se za rešavanje raznih zadataka.

Prvo što pada u oči prilikom čitanja dokumenta je posebna pažnja za egzoplanete. Pred našim očima od «pojedinačnih» objekata one su se pretvorile u masovnu pojavu i postepeno privlače veliki deo pažnje naučnog sveta i široke javnosti. Novi svetovi o kojima su tako mnogo pisali pisci naučne fantastike, postaju realnost: šta više, kako obećavaju autori dokumenta, mi možemo čak praktično da «vidimo» najbliže od njih.

Drugo što privlači pažnju u tom tekstu je jezik i stil, neobično dalek od suvog izveštaja i birokratskog nabrajanja «važnosti» i «značaja». Autori ne štede metafore, poredeći astrofizička istraživanja sa otkrićem novih kontinenata i ne libe se sasvim fantstičnih pretpostavki, pomenuvši, na primer, međuzvezdana putovanja. Nije zaboravljena ni široka javnost – pojedini pasusi su posvećeni tome kako da se u realizaciju plana uključe obični smrtnici.

To se može razumeti: naučnici treba da dokažu da je astrofizika potrebna, u vreme finansijske krize, kada je stavka «kosmička istraživanja» prvi kandidat za izbacivanje. Ipak, čini se, ne radi se samo o samoreklami. Istorijski se desilo tako da je ogromna masa otkrića u astrofizici učinjena u SAD; šta više lik kosmosa u svesti miliona, ako ne milijardi ljudi, u mnogome je kreiran na osnovu slika kosmičkog teleskopa Habl. Tu hteli – ne hteli, treba da odgovaraju ulozi kosmičkog predvodnika prema kojem se orijentiše kosmički svet. Ali istina je da na takav tekst želimo da se orijentišemo: ako nešto može da pozove čovečanstvo u daleki kosmos za vreme socijalnih i finansijskih katastrofa, onda je to samo beskorisna radoznalost.