„Nova Prizrenska liga“- ravnoteža straha ili obični politički marketing?

Kako tumačite održavanje zajedničke sednice "vlada", imajući u vidu izjavu pojedinih sa Kosova koji ovu sednicu nazivaju „prvom sednicom Vlade Velike Albanije“, kao i činjenicu da je zasedanje održano u istoj kući gde je bilo održano i formiranje „Prizrenske lige“?

Sredinom januara održana je zajednička sednica vlada "Kosova" i Albanije. „Dobro došli u zajedničku kuću“- rekao je Hašim Tači svom Ediju Rami, dočekavši ga u Prizrenu, gradu koji (uslovno rečeno) može da se nazove prapostojbinom savremene albanske državosti.

Važno je primetiti da su rezultati ovog zasedanja manje interesantni od same činjenice da je ono uopšte održano. Evo jednog primera- susret je trebalo da bude održan pre nekoliko meseci, ali je bio odložen, obzirom da se približavao drugi krug lokalnih izbora na Kosovu. Opozicija se uplašila moguće kampanje koju su mogle voditi tadašnje vlasti i čak zapretila mogućim dovođenjem svog političkog aduta- bivšeg premijera Albanije, Salije Beriše.

Kako god da se sagledava situacija, tek, zasedanje je bilo održano dva meseca kasnije. Naši današnji sagovornici su Živojin Rakočević- književnik i publicista iz Gračanice, dobitnik nagrade Milan Pantić za istraživačko novinarstvo i Azem Vlasi- nekadašnji visoki državni i partijski funkcioner u SFRJ, danas advokat i savetnik mnogih albanskih političara na Kosovu.

Kako tumačite održavanje zajedničke sednice vlada, imajući u vidu izjavu pojedinih sa Kosova koji ovu sednicu nazivaju „prvom sednicom Vlade Velike Albanije“, kao i činjenicu da je zasedanje održano u istoj kući gde je bilo održano i formiranje „Prizrenske lige“.

Rakočević: Ideja velike Albanije je toliko ukorenjena u albanskom nacionalizmu, da joj je sada potrebno samo povremeno simboličko oživljavanje, kao ideološko pokriće. Podsetiću vas da su centralne manifestacije stogodišnjice formiranja Albanije održane, pre nešto više od godinu dana, u Prištini, Skoplju i Tirani.  Ta poruka je imala za cilj da kaže: mi smo faktički ujedinjeni. Odlučeno je da ujedinjene albanske teritorrije postanu realnost na terenu i da se ta realnost samo, u jednom istorijskom trenutku, formalno prizna. Ideja velike Albanije se vrlo uspešno prilagođava savremenim političkim kretanjima, interesima velikih sila i promenama na terenu .

Vlasi: Održavanje zajedničkih sednica vlada ovih zemalja u regionu, počinje da biva ustaljena praksa. Koliko ja znam, jednu takvu sednicu je imala vlada Srbije i vlada Makedonije, potom vlada Srbije i Republike Srpske, iako je Srbska entitet, a ne država. Tako da to postaje jedna ustljena praksa, a ne nekakva posebnost. Održavanje zajedničke sednice vlada Kosova i Albanije je razumljivo jer između dve države postoji u mnogim oblastima veoma tesna saradnja. Naš premijer (Tači) je predložio da se održi i zajednička sednica vlada Republike Srbije i Republike Kosovo. Dakle, to postaje jedan vid prakse.

Obzirom na vrlo delikatan trenutak, kako da se Srbi ubuduće ne plaše za teritorijalni integritet svoje domovine, ako se ima u vidu da su premijeri Albanije i Kosova raspravljali o stanju u opštinama koje pripadaju Srbiji?

Rakočević: Strah od takvih razornih i za nas fatalnih ideja je deo našeg života. Srbi se ne plaše samo za integritet, nego i za goli opstanak. Pogledajte kako su prošli svi oni koji nisu Albanci u državi Albaniji, pitajte šta se dogodilo sa Makedoncima u zapadnoj Makedoniji . U tom istom Prizrenu sad živi 14 Srba, u Prištini oko 30. Šta da govorite posle ovoga? Šta da govorite o našim srušenim crkvama i manastitrima, a prošlo je petnaeset godina od sukoba?

Vlasi: Neću da budem ciničan, ali ako se Srbi plaše velike Albanije, onda počinje ovde u regiji da preovladava „ravnoteža straha“, jer svi u regiji ne samo da smo se plašili, već smo i mnogo propatili pre 20-tak godina u ovim ratovima, koji su bili najviše pokušaj Srbije da na ruševinama dotadašnje Jugoslavije uspostavi veliku Srbiju. A to što je pomenuta Preševska dolina i da se pomogne Albancima, tu nema razloga razloga da se Srbija plaši, jer Srbija svakodnevno razgovara o pomoći nekim opštinama na Kosovu, gde živi većinsko srbsko stanovništvo i mi se ovde uopšte ne plašimo da iza toga može da se krije neka opasnost od Srbije. Naprotiv, drago nam je da Srbija može što više da pomogne ovim opštinama i srbskom stanovništvu. Mislim da bi isto tako trebalo da bude drago i Srbiji ako mi - bilo Kosovo, bilo Albanija išta možemo da pomognemo ljudima koji žive u Preševskoj dolini.

Prizrenska liga nastaje u trenutku kada se Otomanska imaperija trudi da teritorije na kojima su živeli Albanci, ne pripadnu Srbiji ili Crnoj Gori, a potom i da ujedini sve Albance koji su živeli na teritoriji Osmankog carstva. Kako tumačite reči šefa turske diplomatije Ahmeta Davutoglu, koji je rekao da se Ankara neće izviniti Srbiji zbog izjave premijera Redžepa Erdogana, „Turska je Kosovo i Kosovo je Turska".

Rakočević:  Turska je potrošila mnogo energije da uđe u Evropsku uniju. Pošto to nije izvesno rešenje, postoje očekivanja da joj se u nekakvom vidu starateljstva, uticaja i interesne zone, preda do besmisla defragmentisani Balkan. Preplavljeni smo turskim serijama, turskim proizvodima, turskim lekovima... Kako da se izvini neko ko je moćan, ko deli suverenitet na Balkanu, to se retko dešava... To što su Turci na Kosovu jako loše prošli upravo pod Tačijevom vlašću, to što im je ukinuto pravo na jezik, pravo koje su imali na nivou srpske pokrajine, što odlaze i nestaju, Erdogana malo zanima jer on ima pred sobom veće ciljeve.

Vlasi: Ne znam zašto bi se Turska izvinila Srbiji, jer turski premijer nije rekao da je „Srbija –Turska, a Turska- Srbija“. Što se tiče Prizrenske lige, nije se tu radilo ni o kakvom pokušaju, niti milosrđu Turske da zaokruži albanske teritorije. To je bio pokret Albanaca za oslobođenje od turske vlasti. Takav pokret u tom periodu su imali i drugi narodi na Balkanu. Zato je vreme Prizrenske lige naš veoma značajan istorijski događaj. Što se tiče sada ove realnosti, mi opet zbog odnosa velikih sila u Evropi imamo i granice tu gde imamo i države tu gde imamo. I ako hoćete, istorijski pravo rečeno, ni jedna država na Balkanu nije sama stvorila svoju državu, nego su u tome odigrale veliku ulogu evropske sile. Sada su te iste sile rekle: „Albanci neće imati jednu zajedničku državu, jer pitanje etničkog ujedinjenja otvara mnoge probleme, kao Pandorinu kutiju“.

Da li se reči Tačija: „I građani Kosova i Albanije, i oni u Tetovu, Preševu, Ulcinju i u dijaspori nestrpljivo su očekivali ovaj zajednički sastanak“ – mogu okarakterisati kao pretenzije ka teritorijama Crne Gore i Makedonije? Mada, Tačijevi politički protivnici smatraju da je reč o klasičnom marketingu i da Albanci neće imati veće koristi od sastanka u Prizrenu...

Rakočević: Postoji nekoliko razloga zbog kojih Tači tako govori. Prvi i najširi je onaj kojim želi da potvrdi ono što je albanski etnos prograbio za sebe i u čemu je on lično učestvovao. Drugi razlog je taj što je upravo Tači sa svojim klanom potrošio ideju o slobodi u kojoj su Albanci trebali da žive na Kosovu. Te slobode nema jer im je on nametnuo totalitarizam svoje elite i svojih vrednosti. Treći razlog je to što se Kosovo ekonomski nalazi pred kolapsom i na infuziji svojih zapadnih saveznika. Da bi se sprečio haos u tu infuziju se u ogromnim količinama ubacuje nacionalizam i ideja velike Albanije. Nema posla, nema struje, nema vode, nema budućnosti. Zbog čega, pita se običan Albanac na Kosovu. Govore im da je to zbog toga što nismo zajedno, što im ne daju da se ujedine i tako reše sve probleme.

Vlasi: Ne, ne treba izvlačiti velike zaključke od takvih ili sličnih reči. Ovde, i među samim Albancima ima mišljenja da je tu malo bilo i političkog marketinga. A zapravo sama suština je da su potpisani neki sporazumi: u nekoliko oblasti su dogovoreni konkretni oblici saradnje i na tome bi trebalo postaviti tačku. Jer bilo je reči oko energetskog sistema, oko nekih drugih praktičnih stvari a ako je bilo folkolora i patetike- to nije ono što je dominiralo. A taj marketing ili folklor nemaju nekakvu političku težinu.

Istini za volju i Srbija održava sastanke sa čelnicima Republike Srpske, kao i srpske manjine iz Hrvatske...

Rakočević: To se ne može porediti, Srbi su ostali u republikama SFRJ posle njenog raspada. Istini za volju, Srbija nikada nije formirala ni jednu fašističku tvorevinu u kojoj su (bili) ujedinjeni svi Srbi, kao što je to na primer, slučaj sa Velikom Albanijom tokom Drugog svetskog rata.  Kada su Srbi želeli da naprave zajedničku državu južnih Slovena, onda je to bila većinska želja i ostalih naroda, isključujući one koji su podržavali gubitnike u Prvom svetskom ratu i fašiste u Drugom svetskom ratu.

Vlasi: Paralela se ne može praviti, jer Republika Srbska je entitet u okviru države BiH. Srbi su manjina u Hrvatskoj. Ovde je reč dakle o zajedničkim sednicama vlada država i u tom kontekstu, verujte mi, mnogi Albanci voleli bi da vide da se takva praksa počne razvijati i između Srbije i Kosova. Tu Srbija ima problem, jer ona i dalje kasni u tome da shvati da je Kosovo država. Dakle, pitanje tih sednica vlada država u regionu postaje praksa. A ako me pitate za lični stav- ne mislim da to stvarno nešto posebno doprinosi jačanju odnosa i poverenja među ovim državama. Putevi, kanali saradnje između država u regiji moraju da budu permanentni,stalno otvoreni a saradnja da bude sadržajna, a ne manifestativna i paradna.

Jovana Vukotić, Timu Blohin,