Tajne jezera Vostok i genom drevnog čoveka

Istraživanje antarktičkog jezera Vostok koje su obavili ruski naučnici ušlo je u top 10 naučnih hitova 2014. godine uglednog naučnog časopisa New Scientist. U godini koja je nastupila naučnici treba da otkriju da li u jezeru – pod visokim pritiskom, bez sunčeve svetlosti, u potpunoj izolaciji – postoji život. Najviše pozicije na rejtingu zauzela su istraživanja genetičara o kloniranju drevnih bića.

Među očekivanim otkrićima godine su podaci koji će biti dobijeni nakon analize uzoraka vode iz jezera Vostok, sigurno sakrivenog ispod sloja leda debelog četiri kilometra. Oni će omogućiti da se donesu zaključci o tome da li postoje živi organizmi u vodenom sloju jezera koje se nekoliko miliona godina nalazi u potpunoj izolaciji od bilo kakvih kontakata s atmosferom. Takođe, svetska nauka će dobiti znanja od neprocenjive vrednosti u oblasti geologije, istakao je za „Glas Rusije“ šef Ruske Antarktičke ekspedicije Valerije Lukin:

- To će nam omogućiti da ispitamo zemljište jezera, da ocenimo geološku istoriju naše planete. Zato što svetska naučna zajednica sad ne zna šta predstavljaju slojevi tla koji se nalaze ispod lednika Antarktika.

Osim toga, po mišljenju Valerija Lukina, metodika, inženjerska rešenja i tehnologije, koje su ruski naučnici primenili u toku rada na jezeru Vostok mogu dobro doći u traganjima za životom na drugim planetama Sunčevog sistema. Ovo je povezano s tim što su jezera Antarktika koja se nalaze ispod lednika najidealniji geografski objekat na našoj planeti koji omogućava modelovanje ovakvih uslova.

Još jedan očekivani napredak su genetska istraživanja. U zapadnim naučnim krugovima je uvreženo mišljenje da danas postoje šanse za kloniranje drevnog čovekovog pretka – Homo Erectus. Ranije se na Zemlji nije mogao pronaći materijal naših „dalekih rođaka“, ali su naučnici nedavno uspeli da dobiju mitohondrijski genom pećinskog čoveka iz Španije. Po mišljenju naučnog saradnika Instituta za biohemiju i genetiku Ufimskog naučnog centra RANK Konstantina Kitajeva, neće moći da se dobije klon drevnog hominida, ali će i genetsko proučavanje njegovih ostataka biti dovoljno za više disertacija.

- Sasvim je realno da se može dobiti genom. Čak i na osnovu minimalnih osataka kostiju... ali teško da će moći da se pročita u potpunosti. Verovatno na oko osamdeset odsto. On se ne može klonirati, zato što nisu ostale žive ćelije. A prilikom čitanja genoma dobijamo prilično detaljne informacije o ćeliji, ali se ona sama zasad ne može stvoriti, čak ni ako je genom pročitan u potpunosti.

Što više genetičari saznaju o tome kakva je nekada bila građa čoveka, ubeđen je naučnik, kako su živeli, kakve su gene imali, tim lakše će moći da se rešavaju problemi koji danas postoje. Na primer, bolesti, koje su se kod nas sačuvale još od davnina, moći će da se izleče ako se bude znalo koji geni učestvuju u stvaranju tih bolesti. Vrlo je važno da se zna, istakao je Kitajev, kakvi su geni bili ranije i kakvi su sad postali. Ova razlika će pomoći naučnicima da bolje shvate genetiku savremenog čoveka.

Pavel Silajev,