Moskva: parkinzi, parkovi i spavaonice

Moskva je najnaseljeniji evropski grad. Sada ovde živi preko 12 miliona ljudi, a uzimajući u obzir najbliža predgrađa – više od 15. Stalni priliv stanovništva donosi u prestonicu i probleme, sa kojima se suočavaju praktično svi veliki gradovi. Moskva, kao i svi veliki gradovi mora da se bori protiv preopterećenja javnog saobraćaja, prenaseljenosti, nedostatka slobodnog prostora i loših ekoloških uslova.

Sada centar prestnice zauzima samo deseti deo čitave površine grada, ali upravo ovde je koncentrisana polovina radnih mesta i veći deo administrativnih i poslovnih zgrada, da ne govorimo o pozorištima i muzejima. I kako smatraju stručnjaci, to je glavni problem Moskve. Strano iskustvo pokazuje da je od takve strukture bolje odustati u korist policentričnosti, kada se administrativni, poslovni, trgovački i kulturni centar nalazi u raznim delovima grada. Uspešni primeri u tom pogledu su aglomeracije Veliki Pariz i Veliki London. U Moskvi za sada postoje samo pojedini primeri takve izgradnje – to je poslovni centar Moskva-Siti i veliki tržni centri koji se po pravilu nalaze na periferiji. Ali sve jedno oko polovine radnih mesta se nalazi u granicama prstena "Sadovoe koljco", a veći deo moskovljana – oko 80% - živi na periferiji, kaže direktor Fonda Institut ekonomije grada Aleksandar Puzanov.

- Moskva se razlikuje od skoro svih velikih gradova u svetu time što gustina stanovništva raste od centra ka periferiji. Zato transportni zadatak ima strateško rešenje, mogu da postoje samo pojedina lokalna poboljšanja. A u gradovima sa tržišnom i čak u nekim gradovima sa prelaznom ekonomijom gustina se naprotiv smanjuje od centra ka periferiji. Ova gusta jednolika izgradnja periferije ozbiljan je urbanistički problem, potencijalna zona izbijanja socijalne napetosti, konflikata, između ostalog međuetničkih.

To uslovljava takozvanu migraciju klatna: ujutru svi stanovnici periferije idu na posao u centar, uveče nazad, stvarajući u tim pravcima kilometarske gužbe.

Istina, moskovske vlasti već čine mnogo za rešavanje ovih problema. Proširuje se sistem metroa: do 2020. godine on će se proširiti za više od sto kilometara, biće otvorene nove stanice za presedanje i treća kružna linija koja će rasteretiti centralne stanice. Saobraćajni problem može da reši i osvajanje parking prostora i uvođenje parkinga koji se plaćaju u centu grada. Sada se može parkirati u granicama Bulevarskog prstena za 80 rubalja na sat, a u granicama narednog koji se zove Sadovi, za 60. Po mišljenju eksperata, takva mera ograničava priliv atomobila u centru i smanjuje broj začepljenja.

Jedan od najprimetnijih koraka za poboljšanje života u Moskvi je postao rad gradskih vlasti na formiranju prostora za odmor na otvorenom: parkova, bulevara, novih pešačkih zona. U skorijoj budućnosti novi park će se pojaviti u samom centru prestonice, u Zarjadju, tamo gde je ranije bio hotel Rosija. Prema urbanističkom planu, za godinu dana u park će dolaziti oko 20 miliona ljudi.

Marija Baljabina,