Početna stranica > Novosti
„Narov cvet“ koji pripada žanru filmske poezije sastoji se od nekoliko minijatura u koje je prenet duhovni svet srednjovekovnog pesnika Sajt-Nove koji je pisao stihove na jermenskom, gruzijskom i azerbejdžanskom jeziku.
U SSSR-u je „Narov cvet „ prikazivan u bioskopima samo 1973.g.,ali tek pošto je reditelj pristao da ga preradi u biografski žanr. Film je skinut s reprtoara nekoliko meseci nakon hapšenja autora.
Film „Narov cvet „ je u okviru jubilarne retrospketive Paradžanova prikazan u bioskopu „Mossovet“ u četvrtak, 30. januara 2014.g.
„Otkačeni na slobodi „ –pet zanimlivih događaja iz života Paradžanova
Plave stene pod Ukrajinskim Kosovom
Za potrebe snimanja filma „Senke zaboravljenih predaka“stene pod Kosovom u Ukrajini su ofarbali plavom bojom.Po mišljenju režisera takav pejzaž je u znatnoj meri izgledao interesantniji od prirodnog pošto se ističe kontrast zelenog lišća i plave stene .
Po završetku snimanja filmska ekipa je otišla, a stene su još dugo ostale ofarbane u plavo.
Osuđen na pet godina robije zbog homoseksualizma
Život režisera,scenariste i likovnog umetnika nije bio posut ružama.Umetnik je pet godina proveo u kažnjeničkoj koloniji pod optužbom za pederestiju iako je bio oženjen.
A umeo je i na druge načine da provocira vlast. Tako je jedne godine na učesnike prvomajske parade koji su prolazili ispred zgrade u kojoj je stanovao ,Paradžanov sa terase svog stana istresao tepihe pune prašine koja je padala po glavama učesnika parade.
Goste za rođendan pozivao po ulicama Kijeva
Jednom je uoči svog rođendana reditelj prolazio ulicama Kijeva i tom prilikom pozoivao sve koje je sretao, poznate i nepoznate u svoj stan na rođenadan.A oni su i došli, oko sotinak dragih , pretežno nepoznatih, ali zvanih gostiju.
Pošto svi nisu mogli stati u stanu, svečar je našao rešenje u svom stilu.Prostro je tepihe iz svog stana po stepeništu cele zgrade od prvog do petog sprata i rasporedio goste po njima.Svakom od gostiju je uručio dragocene poklone-starinske stolnjake i kristalne čaše, što je obezbedio zahvaljujući svom ocu ,dobrostojećem antikvaru u Tbilisiju.
A rođendan je protekao u slvlju i veselju: svečar Paradžanov koji je mnogo polagao na tradicionalnu kavkasku gostoljubivost trudio se da ne zapostavi nijednog gosta na stepeništu od prvog do petog sprata pa je sve vreme „manvrisao „ liftom između spratova držeći zdravice , a gosi su otpozdravljali ispijajući pehare na eks trtudeži se da se održe u stojem stavu na stepenicama bar dok se ne razmene zdravice.
Tragična ljubav
Još u studentskim danima Paradžanov se oženio devojkom Tatarkom rodom iz Moldavije po imenu Nigar.Ona se udala bez saglasnosti roditelja , i kad su oni sazanali za svadbu,tražili su po tradicionalnom običaju od mladoženje veliku svotu otkupa za nevestu.Mladoženja se obratio ocu sa molbom da mu da tu sumu, ali je otac, inače bogagati nasledni antikvar iz Tbilisija to odbio . I to samo zbog toga što sin Sergej nije hteo da nastavi porodičnu tradiciju antikvara, nego se „odmetnuo „ u filmadžije. Pošto nije dobila otkup,porodica Nigare je zahtevala da ona napusti muža i da se vrati kući,ali ona nije poslušala.
Kad je Nigar odbila da napusti Paražanova i da se vrati kući, roditelji su se odlučili na težak zločin:bacili su je pod električni voz.
U znak sećanja na Nigar, režsier je često ,posebno na početku svog stvaralačkog puta,obrađivao u svojim filmovima moldavsku tematiku.
Ni na robiji nije mirovao
Ni dok je bio na robiji, režiser nije mirovao, nego je stalno nešto izmišljao što je šokiralo okolinu.
Tako je za Osmi mart poslao legendarnoj ljubavnici Majakovskog, Ljilji Brik, koja je tada imala 80 godina , nepobičnu čestitiku: buket od bodljkave žice i svojih čarapa.Muza futurističkog genija je „buket „ postavla u vazu koju joj je poklonio Majakovski, istina „aroma „ ovakvog cvetnog aranžamana nije bila baš kao od cveća.Uzgred budu rečeno,baš je Ljilja Brik preko svojih francuskih veza izbavila Paradžanova sa robije „pre roka“.
„Taliri Paradžanova „, Felinijeva medalja i drugi „pokloni iz zone „
Ponekad je u zatvorskom dvorišti „izumitelj“ Paradžanov nalazio i pravo cveće koje je neko ubrao i tu ostavio. Od njega je pravio herbarijum i slao ga svojim prijateljima.A od zatvarača od flaša za mleko, umetnik je „kovao“ „Paradžanove talire „.Za to je izmislio svoj način graviranja folije ekserima crtajući na njima likove Puškina,Gogolja,Petra I.Kažu da su par takvih“izumna“poslali na psihijatrijsku ekspertizu odakle je u zatvor sigla veoma kratka dijagnoza:“Talentovano, i to vrlo .“
Iz knjige „Paradžanov. Cijena večitog praznika „Vasilija Katanina, sina muža Ljilje Brik
U knjizi „Paradžanov.Cijena večitog praznika „ režisera Vasilija Katanjana,sina Vasilija Abgaroviča Katanjana-muža,Ljilje Brik, nailazimo i na ovakv spomen o Paradžanovu.
“…I tako jednom šetamo nas troje po Podolu:Serjoža,moja moskovska prijateljica Svetlana i ja.Svetlana je ubrađena elegantnom francuskom maramaom.Serjoži se veoma svidela i njena boja i crtež na njoj,tada su takve marame bile retkost.
-Ako vam se tako sviđa moja marama, mogu da je podelim s vašom ženom.
Žena mu je doturila makaze. Serjoža je skinuo sa Svetlane maramu,i uz našu pomoć je rasekao na dve polovine , pažljivo presavio svoj rubac,vratio makaze i mi smo nastavili daalje kao da se ništa nije dogodilo.”
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Povodom 90. godišnjice rođenja Sergeja Paradžanova
JUBILARNA RETROSPEKTIVA U MUZEJU FILMSKE UMETNOSTI U MOSKVI
U okviru obeležavanja 90. godišnjice proslavljenog i kontraverznog sovjetskog reditelja i slikara svetskog ranga Sergeja Paradžanova, u Mujezu filmske umetosti u Moksvi je priređena jubilarna retrospekita njegovih filmova snimljenih na 35 milimetarsku traku među kojima i kultni„Narov cvet“ ( 1968) .
„Narov cvet“ koji pripada žanru filmske poezije sastoji se od nekoliko minijatura u koje je prenet duhovni svet srednjovekovnog pesnika Sajt-Nove koji je pisao stihove na jermenskom, gruzijskom i azerbejdžanskom jeziku.
U SSSR-u je „Narov cvet „ prikazivan u bioskopima samo 1973.g.,ali tek pošto je reditelj pristao da ga preradi u biografski žanr. Film je skinut s reprtoara nekoliko meseci nakon hapšenja autora.
Film „Narov cvet „ je u okviru jubilarne retrospketive Paradžanova prikazan u bioskopu „Mossovet“ u četvrtak, 30. januara 2014.g.
„Otkačeni na slobodi „ –pet zanimlivih događaja iz života Paradžanova
Režiser Sergej Paradžanov je uvek šokirao okolinu i od njega se očekivalo da priređuje nove skandale.I on je retko kad izneverivao ta očekivanja.
Plave stene pod Ukrajinskim Kosovom
Za potrebe snimanja filma „Senke zaboravljenih predaka“stene pod Kosovom u Ukrajini su ofarbali plavom bojom.Po mišljenju režisera takav pejzaž je u znatnoj meri izgledao interesantniji od prirodnog pošto se ističe kontrast zelenog lišća i plave stene .
Po završetku snimanja filmska ekipa je otišla, a stene su još dugo ostale ofarbane u plavo.
Osuđen na pet godina robije zbog homoseksualizma
Život režisera,scenariste i likovnog umetnika nije bio posut ružama.Umetnik je pet godina proveo u kažnjeničkoj koloniji pod optužbom za pederestiju iako je bio oženjen.
A umeo je i na druge načine da provocira vlast. Tako je jedne godine na učesnike prvomajske parade koji su prolazili ispred zgrade u kojoj je stanovao ,Paradžanov sa terase svog stana istresao tepihe pune prašine koja je padala po glavama učesnika parade.
Goste za rođendan pozivao po ulicama Kijeva
Jednom je uoči svog rođendana reditelj prolazio ulicama Kijeva i tom prilikom pozoivao sve koje je sretao, poznate i nepoznate u svoj stan na rođenadan.A oni su i došli, oko sotinak dragih , pretežno nepoznatih, ali zvanih gostiju.
Pošto svi nisu mogli stati u stanu, svečar je našao rešenje u svom stilu.Prostro je tepihe iz svog stana po stepeništu cele zgrade od prvog do petog sprata i rasporedio goste po njima.Svakom od gostiju je uručio dragocene poklone-starinske stolnjake i kristalne čaše, što je obezbedio zahvaljujući svom ocu ,dobrostojećem antikvaru u Tbilisiju.
A rođendan je protekao u slvlju i veselju: svečar Paradžanov koji je mnogo polagao na tradicionalnu kavkasku gostoljubivost trudio se da ne zapostavi nijednog gosta na stepeništu od prvog do petog sprata pa je sve vreme „manvrisao „ liftom između spratova držeći zdravice , a gosi su otpozdravljali ispijajući pehare na eks trtudeži se da se održe u stojem stavu na stepenicama bar dok se ne razmene zdravice.
Tragična ljubav
Još u studentskim danima Paradžanov se oženio devojkom Tatarkom rodom iz Moldavije po imenu Nigar.Ona se udala bez saglasnosti roditelja , i kad su oni sazanali za svadbu,tražili su po tradicionalnom običaju od mladoženje veliku svotu otkupa za nevestu.Mladoženja se obratio ocu sa molbom da mu da tu sumu, ali je otac, inače bogagati nasledni antikvar iz Tbilisija to odbio . I to samo zbog toga što sin Sergej nije hteo da nastavi porodičnu tradiciju antikvara, nego se „odmetnuo „ u filmadžije. Pošto nije dobila otkup,porodica Nigare je zahtevala da ona napusti muža i da se vrati kući,ali ona nije poslušala.
Kad je Nigar odbila da napusti Paražanova i da se vrati kući, roditelji su se odlučili na težak zločin:bacili su je pod električni voz.
U znak sećanja na Nigar, režsier je često ,posebno na početku svog stvaralačkog puta,obrađivao u svojim filmovima moldavsku tematiku.
Ni na robiji nije mirovao
Ni dok je bio na robiji, režiser nije mirovao, nego je stalno nešto izmišljao što je šokiralo okolinu.
Tako je za Osmi mart poslao legendarnoj ljubavnici Majakovskog, Ljilji Brik, koja je tada imala 80 godina , nepobičnu čestitiku: buket od bodljkave žice i svojih čarapa.Muza futurističkog genija je „buket „ postavla u vazu koju joj je poklonio Majakovski, istina „aroma „ ovakvog cvetnog aranžamana nije bila baš kao od cveća.Uzgred budu rečeno,baš je Ljilja Brik preko svojih francuskih veza izbavila Paradžanova sa robije „pre roka“.
„Taliri Paradžanova „, Felinijeva medalja i drugi „pokloni iz zone „
Ponekad je u zatvorskom dvorišti „izumitelj“ Paradžanov nalazio i pravo cveće koje je neko ubrao i tu ostavio. Od njega je pravio herbarijum i slao ga svojim prijateljima.A od zatvarača od flaša za mleko, umetnik je „kovao“ „Paradžanove talire „.Za to je izmislio svoj način graviranja folije ekserima crtajući na njima likove Puškina,Gogolja,Petra I.Kažu da su par takvih“izumna“poslali na psihijatrijsku ekspertizu odakle je u zatvor sigla veoma kratka dijagnoza:“Talentovano, i to vrlo .“
Kroz nekoliko godina jedan „talir „je nekako dospeo do genijalnog italijanaskog režisera Federika Felinija koji je visoko ocenio ovu kreaciju Paradžanova pa je naručio da se iz medaljona izlije srebrna medalja,kojom su nagrađivani pobednici filmskog festivala u Riminiju.
Iz knjige „Paradžanov. Cijena večitog praznika „Vasilija Katanina, sina muža Ljilje Brik
U knjizi „Paradžanov.Cijena večitog praznika „ režisera Vasilija Katanjana,sina Vasilija Abgaroviča Katanjana-muža,Ljilje Brik, nailazimo i na ovakv spomen o Paradžanovu.
“…I tako jednom šetamo nas troje po Podolu:Serjoža,moja moskovska prijateljica Svetlana i ja.Svetlana je ubrađena elegantnom francuskom maramaom.Serjoži se veoma svidela i njena boja i crtež na njoj,tada su takve marame bile retkost.
-Ako vam se tako sviđa moja marama, mogu da je podelim s vašom ženom.
-Na koji način?
-Kad dođenko kući, raseći ćemo je po dijagonali,i dobićemo dve trouglaste marame dovoljno velike.
-Gvorite li Vi to ozboljno ?
-Apsolutno .
Zašto onda da čekamo da stignemo kući ? Serjoža se odmah zaustavio kod jednog otovrenog prozora za kojim je stajala domaćica, neka podebela i oznojana tetka.
-Madam, da nemate možda makaze?
-Šta?
-Zar ja tako tiho govorima ?
Žena mu je doturila makaze. Serjoža je skinuo sa Svetlane maramu,i uz našu pomoć je rasekao na dve polovine , pažljivo presavio svoj rubac,vratio makaze i mi smo nastavili daalje kao da se ništa nije dogodilo.”
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Međunarodni olimpijski komitet saopštio je da je odluka „zasnovana na dokazima i stručnim procenama“...
Neverovatno finale u skoku uvis obeležilo je Svetsko prvenstvo u Tokiju, a srpska atletičarka Angelina Topić osvojila je bronzanu medalju. Finale je dva puta prekidano zbog jake kiše, ali je...
„Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
"Kada smo dobili poziv iz Brazila da učestvujemo na Svetskom prvenstvu, jedino smo selektor i ja verovali da je to ostvarivo. Govorili su da smo ludi, da nećemo uspeti...
Na Atletskom stadionu u Kraljevu danas je održan prvi dan Prvenstva Srbije za seniore, uz učešće čak 260 takmičara iz cele zemlje. Publika je uživala u vrhu...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
