Kina se nameračila na Krim

Ozbiljan skandal se razbuktava u trouglu Evropska unija – Ukrajina – Kina. Ambasador Kine u Ukrajini Čan Sijun zvanično je demantovao izjavu ministra spoljnih poslova Poljske Radoslava Sikorskog da Peking zahteva od Kijeva sklapanje Sporazuma o pridruživanju sa EU. U međuvremenu, kineska strana intenzivira finansijsko-ekonomski prodor u Krim.

Šef poljskog MSP je očigledano po principu „što je babi milo, to joj se i snilo“, dao jak podsticaj današnjim diskusijama oko intresa Kine u Ukrajini. Radoslav Sikorski je izjavio, da je za svoje investicije u ukrajinsku privredu Peking stavio uslov, da Kijev potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU.

S obzirom na poznatu i viševektorsku spoljnu politiku Kine, nije bilo neobično da su uskoro usledili demanti. Kineski ambasador u Kijevu Čan Sijun je izjavio: „Deluju mi sumnjivo istinitost ili pravilnost pozivanja na reči gospodina Sikorskog. Možda su ove sumnje u vezi ispravnosti prevoda“.

Treba uzeti u obzir, da se razmimoilaženja Kine i ministra spoljnih poslova Poljske uklapaju u ukupan dvosmisleni kontekst odnosa Pekinga i Brisela. Kako je podsetio „Glas Rusije“ rukovodilac odeljenja orijentalistike ruskog Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Viša škola ekonomije“ Aleksej Maslov, Kina je još 2011. godine ponudila Evropskoj uniji antikriznu pomoć, uz uslov da se ispuni jedan od tri tri kineska zahteva: podizanje statusa NR Kine u MMF-u, pružanje širih prava u sistemu Svetske trgovinske organizacije ili da se ukine embargo EU na isporuke Kini evropskog oružja. Tada je EU okarakterisalo ove ponude kao „ponižavajuće i opasne“. Aleksej Maslov navodi:

- Sva kineska politika i njena tradicionalna politička kultura je bazirana na tome, da Kina veoma dobro procenjuje sve svoje dalje korake. Ovde nema filantropije, ali postoji dosta jasan proračun „ulaska“ Kine u Evropu. Sam po sebi aktivan „ulazak“ je počeo u period krize 2008-2009. godine. Danas se Kini pružila šansa da preuzme kontrolu nad celim oblastima evropske industrije.

Zaista, pod pokrićem razjašnjavanja odnosa sa predstavnicima EU, Peking jača aktivnost na učvršćivanju svojih finansijsko-ekonomskih pozicija u strateški značajnim delovima Ukrajine – pre svega u Krimu. U januaru, kineska javna glasila, kao i Uprava informativne politike Saveta ministara Autonomne republike Krim saopštili su o potpisivanju memoranduma u Pekingu o realizaciji pilotnog integracionog projekta u oblasti agroindustrije.

Kina ne krije svoje namere proširenja saradnje i u drugim oblastima, pošto je zainteresovana u dobijanju novih tržišta i prostora za organizaciju proizvodnje. To dobro razumeju krimske vlasti. Nije slučajno Uprava informativne politike naglasila, da se „kineska strana složila sa zahtevima krimske vlade o angažovanju isključivo krimske radne snage i očuvanju statusa zemlje, predviđene za korišćenje, u državnom vlasništvu Ukrajine“.

U Krimu su požurili sa povezivanjem ovog pitanja sa geopolitičkim scenarijom. Rukovodilac uprave spoljnih veza Medžlisa krimsko-tatarskog naroda Ali Hamzim izneo je pretpostavku, da će usled toga istočni deo Ukrajine, posebno Krim „zauvek ostati u sferi ruskih ili rusko-kineskih geopolitičkih interesa“.

Kako je izjavio za „Glas Rusije“ glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“ Igor Korotčenko,

- Rusija i Kina nisu čak formalni vojni saveznici. Ali u interesu partnerskih uzajamnih odnosa želimo mir i stabilnost na našim granicama. To, što Rusija i Kina održavaju odnose u vojnoj oblasti, održavaju zajedničke vežbe, konsultacije – sve to pozitivno utiče na zajedničku dinamiku odnosa.

Međutim, pošto su antiruske parole zastupljene kod određenog dela političara današnje Ukrajine, ne treba i sumnjati da će kinesko-ruska „strava“ biti aktivno korišćena na „Euromajdanu“ i drugim ukrajinskim „žarištima“.

Petar Iskenderov,