U EU dolazi „arapsko proleće“ iz Muslimansko-hrvatske Federacije

Već skoro nedelju dana Muslimansko-hrvatsku Federaciju BiH potresaju masovne protestne akcije. Njihovi učesnici za sada ističu uglavnom socijalno-ekonomske zahteve. Ipak EU je već počela da govori o mogućem uvođenju trupa u bivšu jugoslovensku republiku. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Prema skupu socijalno-ekonomskih pokazatelja BiH ulazi u najslabiju evropsku trojku zajedno sa Albanijom i Moldavijom, gde je politička situacija ipak stabilnija. Ali sve do nedavno vladajuće elite BiH – muslimanske, hrvatske i srpske – ipak su uspevale da održe relativnu stabilnost. Svoju ulogu je igrao i pritisak međunarodne zajednice koji je vršio Visoki predstvnik u Sarajevu sa neviđeno širokim ovlašćenjima za suverenu državu. Ipak evropska kriza, rast nezaposlenosti, na balkanski način masovna korpucija i aktiviranje spoljnih faktora radikalizovali su situaciju. Na kraju i harizmatični predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, i lider muslimana Bakir Izetbegović, osetno su izgubili popularnost pod pritiskom radikalnijih snaga.

Za sada masovne akcije protesta se odvijaju uglavom na teritoriji Muslimansko-hrvatske Federacije kao jednog od dva entiteta Bosne i Hercegovine. Ipak postoji realni rizik da se one prošire na teritoriju drugog entiteta, kaže ekspert iz Republike Srpske Vlade Simović:

- Kriza u Federaciji Bosni i Hercegovini može da se u pojedinoj meri odrazi na situaciju u Republici Srbskoj. To može da se desi bez obzira na to što je Republika Srbska tokom poslednjih nekoliko godina pokazala mnogo veći stepen i političke, i socijalno-ekonomske stabilnosti, nego muslimansko-hrvatski entitet.

Indikativni detalj. Još 2008. godine BiH je potpisala sporazum o asocijaciji sa EU – dokument sličan onom koji je u novembru 2013. Brisel predložio za potpisivanje Ukrajini. Na kraju u zemlji se ruši čak ona industrija koja je preživela građanski rat 1992-1995. godine. Nezaposlenost dostiže 44%, pri tome svaki peti stanovnik živi ispod granice bede. Ipak EU i njegovi antikrizni fondovi nemaju ni sposobnosti ni nameru da pomažu zemlji koja čak nije zvanični kandidat za stupanje u ovu organizaciju. Nije li slični scenario Brisel pripremio za Ukrajinu?

U međuvremenu Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Sarajevu, austrijski diplomata Valentin Incko u intervjuu za bečki Kurier izjavio je bukvalno sledeće: Ako se situacija nastavi i iskomplikuje, mi ćemo možda pomisliti o slanju trupa EU. Istina, ne odmah sada. Pri tome upravo Zapad, između ostalog EU, snose odgovornost za slični razvoj događaja u regionu, istakao je u razgovoru za Glas Rusije rukovodilac Centra za politička istraživanja Ekonomskog instituta RAN Boris Šmeljov:

- Reč je o politici Zapada prema Kosovu. Podržavši proglašenje kosovske nezavisnosti, Zapad uprkos svim normama međunarodnog prava prekršio je princip teritorijalnog integriteta Srbije. Samim tim Zapad je stimulisao u pojedinoj formi težnju ka nacionalnom samoopredeljenju u drugim regionima Evrope.

Uzimajući u obzir usijanje međunacionalnih sporova koje se očuvalo u BiH posle skoro dve decenije od krvavog rata, prerastanje socijalno-ekonomske krize u raspad zemlje deluje sasvim moguće. I izgleda da nova promena formata ove bivše napaćene jugoslovenske republike nije daleko.

Petar Iskenderov,