Azerbejdžanski put u Evropu

Zbog odbijanja Azerbajdžana da učestvuje u programu "Istočno partnerstvo" Zapad bi mogao da izazove novi "majdan" u Bakuu. Aktivisti za ljudska prava su stavili na svoj dnevni red problem stanja ljudskih prava u toj zemlji. Uoči prvih u istoriji Evropskih igara, koje će organizovati Azerbejdžan naredne godine, stručnjaci predviđaju aktivizaciju lokalnih nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, koje funkcionišu na sredstvima evropskih i američkih sponzora.

Posle neuspeha programa "Istočno partnerstvo" u Ukrajini i Jermeniji, Brisel se aktivno angažovao u drugim zemljama evroazijskog regiona. Konkretno, Gruziji, Moldaviji i Azerbejdžanu. Poslednja, treba reći, danas sa radoznalošću proučava iskustva Rusije u organizovanju Igara u Sočiju. Međutim, ova situacija se nekima baš i ne dopada. Na primer, u jednom intervjuu izvršni direktor Međunarodnog kluba za ljudska prava Rebeka Vinsent, rekla je da je svetska pažnja fokusirana na prekršaje u pripremama za Olimpijske igre u Sočiju. I isto to očekuje Azerbejdžan. Njega će isto tako pratiti i obavezno mu pronaći "olimpijsku korupciju".

Prema nekim izveštajima, Vinsent je aktivno uključena u veliku propagandnu kampanju protiv službenog Bakua, uoči Evropskih Olimpijskih igara. Razlog za tako oštar stav je taj što Azerbejdžan ne žuri da se aktivno uključi u "Istočno partnerstvo". Docent Istorijskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta Ismail Agakišijev pretpostavlja:

- Zemlja se sprema za Evropske Olimpijske igre, i kao u slučaju Rusije, nađu se kritičari. Spoljne strukture koje na tome zarađuju. Nažalost, to se ne može izbeći.

Ipak, radi se o čistoj geopolitici. Ista Rebeka Vinsent tvrdi: isto kao i tokom "Evrovizije", međunarodne organizacije će obratiti posebnu pažnju na Azerbejdžan i s posebnom pažnjom proučavati stanje ljudskih prava u toj zemlji. Vinset, nedvosmisleno, javlja međunarodnoj zajednici, da treba da preduzme određene mere, ili će se posle Evropske olimpijade situacija sa kršenjima ljudskih prava i drugim prestupima vratiti u prvobitno stanje. Vredi podsetiti da su ove mere prilično konkretne. Tokom "Evrovizije" i uoči predsedničkih izbora u 2013. godini već je bilo pokušaja da se izvedu mladi ljudi na ulice. Politički analitičar Aleksandar Karavajev veruje da "Istočno partnerstvo" nema fundamentalnu osnovu. I zato oni koji se bave dugoročnom politikom u ovoj oblasti shvataju: u ovakvom vidu, ovaj program nema šansi na uspeh.

- Ja mislim da u Briselu, na kraju,treba da pobede oni koji nisu za konfrontaciju sa Rusijom i koji predlažu pragmatično integracijsko udruživanje. Postepeni razvoj odnosa sa Moskvom.

Međutim, do toga je još daleko, uprkos pozitivnim izjavama evropskih političara. Prema mišljenju mnogih stručnjaka, evropski stratezi na post-sovjetskom prostoru imaju različite interese: jeftinu radnu snagu, nova tržišta, minerale sirovine i upravljačku elitu. Ali, glavni zadatak je da se oko Rusije stvori neka vrsta zone otuđenosti. Što se tiče Azerbejdžana, njegovo uvođenje "evropskih vrednosti" neće ići lako. Na primer, prošle godine javnost u toj zemlji je pozvala predsednika Ilhama Alijeva da obustavi kretanje ka Evropi zbog njene arogancije i dvostrukih standarda po pitanju Karabaha. Azerbejdžanski politički analitičari, pri tom, napominju da niz evropskih zemalja i SAD realizuju svoje strateške planove putem velikodušnog finansiranja lokalnog NVO sektora. I taj novac će morati nekako da se odradi.

Ilija Harlamov,