Građani žele nove ljude na političkoj sceni a ipak biraju stare

Osnovni cilj istraživanja je bio da se pokaže koje su promene moguće na izborima 2014. godine i kakvi su stavovi građana prema postojećim političkim subjektima u Srbiji, kao i mogućnosti za formiranje novih političkih partija u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno segmentisano putem interneta tako da se u istraživanju nađu različite društvene grupe po starosnoj, obrazovnoj, ekonomskoj, socijalnoj osnovi. U istraživanju je učestvovalo 1200 ispitanika, od toga 53% osobe ženskog pola i 47% osoba muškog pola. Prema starosnoj strukturi u istraživanju je učestvovalo 48,58% osoba od 18 do 30 godina, 41% osoba od 31 do 55 godina i 10,42% osoba starijih od 56 godina. Prema istraživanju, od 1200 ispitanika čak 16,33% je odgovorilo da su članovi neke od političkih partija, a 83,67% da nije član nijedne partije. U oceni partijske ponude sve partije zajedno su dobile prosečnu ocenu 2, na skali od 1 do 5, gde je 5 najveća ocena. Jedno od važnijih pitanja u ovom istraživanju „Da li mislite da je vreme za smenu generacija na političkoj sceni Srbije?“. Na ovo pitanje sa DA je odgovorilo 80,42%, sa NE 6,75%, a stav o ovom pitanju nema 12,83%. S obzirom da je istraživanje rađeno na internetu moguće zloupotrebe su svedene na minimum tako što se sa jedne IP adrese mogla uraditi samo jedna anketa. O ovom istraživanju razgovarali smo sa osnivačem i šefom politikološkog departmana CDI Despotom Kovačevićem. A: Poprilično se razlikuje ovo internet istraživanje vašeg Centra od ostalih istraživanja koja proteklih nedelja i meseci objavljuju mediji i druge agencije. D.K.: Da. Internet istraživanje je struktuirano tako da se dobiju odgovori od različitih grupacija po starosnoj, polnoj i obrazovnoj liniji. Ono više govori o stanju partija među ljudima koji su na internetu, zato je i starosna struktura ovakva. A: Po vašem istraživanju 4,26% ispitanika je opredeljeno za Radulovića. Ovo je poprilično visok procenat s obzirom da je Radulović maltene jedva skupio potpise za izbornu listu. Kako to objašnjavate? Anketirani su uglavnom mlađi ljudi? D.K.: Da, 48% ispitanika su do 30. godine starosti. Relevantnost je jednaka telefonskom intervuju. Radulović je upravo primer toga. Istraživanje više pokazuje neke tendencije u glasačkom telu nego stvarno stanje. 80% ispitanika je za smenu generacija, ujedno oko 25% je onih koji će glasati, a još ne znaju za koga. To je prostor na koji bi izborna kampanja partija trebalo da vrši uticaj. S’ druge strane je 44% ljudi koji neće glasati isto kako je bilo na prošlim izborima, što govori o nestabilnosti glasačkog tela u Srbiji. A: Šta je sa brojem belih listića ili onih koji neće glasati da li se tu nešto promenilo u odnosu na prošle izbore? D.K.: Broj belih listića će biti manji, oko 2,5 ukupno se kreće njihov trenutni procenat, što je i neki standard za parlamentarne izbore u Srbiji. To je i logičan rezultat obzirom da ovaj put nema kampanje belih listića i da neki od vinovnika te kampanje sad imaju politički angažman. Mlađi glasači su veći apstinenti u odnosu na starije. To pokazuju i ranija istraživanja A: Zanimljivo je da DS i NDS zajedno imaju skoro 20% , praktično ovako razdeljeni su mobilisali ukupno više pristalica. D.K.: Nešto manje od 20%. Čini mi se da je raskol u DS doneo i povratak nekih glasača kojima je smetao jedan ili drugi lider. Odlazak Borisa Tadića nije doneo veliki broj novih glasača DS-u, dok je NDS okupio neke ranije kadrove DS-a koji su videli svoju šansu u pravljenju nove partije. Sa druge strane, ovi izbori će biti karakteristični po velikom broj glasova koji neće imati predstavnike u parlamentu. Prema našem istraživanju, veliki broj lista bi mogao da ostane ispod cenzusa. A: Da li to po Dontovom sistemu znači da bi se ogroman procenat glasova prelio najjačoj partiji? I kako bi se to odrazilo na postizbornu kombinatoriku? D.K.: Neulazak mnogih partija u parlament ide u korist svima koji istovremeno ulaze. Sve partije koje uđu će dobiti više mandata ako liste kao što su Dveri, SRS, URS, Treća Srbija, S.Radulović ne uđu u parlament. Ujedno bi i najjača partija dobila više. Samim ulaskom neke od ovih lista sve druge bi imale štetu, ali o tome se može govoriti tek posle izbora. Veći broj mandata SNS-u bi mogao da znači da im ne treba jak partner poput SPS-PUPS-JS već da bi im za većinu bio dovoljan možda i NDS ili LDP. Zato se kampanja i svela na sukobe između ovih aktera. A: Za razliku od Dveri koje su prisutne više od decenije što kao pokret, što kao partija u poslednje vreme, Treća Srbija je nešto novo iako nastala iz Dveri. S’ druge strane nisu toliko ni eksponirani kao druge tog tipa partije, te je realno najveće iznenađenje ovog istraživanja upravo Treća Srbija. D.K: Naše istraživanje je pokazalo da pokret Dosta je bilo-Saša Radulović i Treća Srbija, kao jedine nove liste na ovim izborima imaju određenu podršku. Na ovim izborima su možda nove partije u različitim koalicijama, poput Nove Stranke, Zajedno za Srbiju i sl. Ali sve su to u velikoj većini stari kadrovi. A: Da li su to stari rezignirani birači koji će glasati za Treću Srbiju i Sašu Radulovića ili neki potpuno novi birači iz ovih mlađih generacija koje sad stiču pravo glasa? D.K: Čini mi se da ima i jednih i drugih glasača. Ne mogu da tvrdim, ali mislim da značajan broj mlađih ljudi vidi jedinu šansu u nekim ljudima poput Treće Srbije i Saše Radulovića. Mislim da oni čine pretežno glasačko telo ove dve liste. A: Kakvo je vaše mišljenje o kratkoći ove kampanje i njenoj mlitavosti nekako su svi naročito opozicija neinventivni i koliko će ovo „tajkunizovanje“ opozicije uticati na izborne rezultate? D.K.: Mislim da je to jedan dobar taktički potez. Mnoge ideje su potrošene, kampanja nikad nije bila ovako siromašna, što mene kao građanina raduje. Lično nisam primetio mnogo plakata, mada blibordi i dalje ostaju važno sredstvo za promociju. Zaista raduje činjenica da u Beogradu plakata skoro da nema. „Tajkunizovanje“ i druge floskule služe u kampanji samo da se skrene pažnja sa drugih važnijih pitanja koja muče građane. Dobar metod u rukama političkih partija da se ne priča o suštini problema. Priča se svela na megalomanske projekte i na optužbe o kriminalnim vezama pojedinih lidera partija. A: O odnosu URS-a i Dosta je bilo. Da li mislite da su budući Radulovićevi glasači isti oni koji su prethodno glasali za Dinkića i da li će pojavljivanje Radulovićeve partije obe ostaviti ispod cenzusa? D.K: Radulović još nema partiju, ali njegov pokret je „uzeo“ temu koju URS koristi godinama. Međutim njihovi stavovi o ovim pitanjima su dijametralno suprotni. A: To je tačno, međutim ipak jedni u drugima vide konkurenciju. D.K.: Mislim da Radulović mnogima oduzima glasove svojom kritikom, ali on time ne dobija podršku. Njegova podrška su ili bivši beli listići ili pristalice reformi koji razumeju šta to zapravo znači, no njih je veoma malo u Srbiji. Pre svega su udaljeni od naroda i mada uviđaju njegove svakodnevne muke i probleme oni ih definišu na nekom višem nivou, koji nije blizak prosečnom glasaču u Srbiji. Sa druge strane, čini mi se da Treća Srbija upravo na tome poentira. Pokušava da svakodnevne probleme ljudi jasno prezentuje i da na jedan moderan način istupi kao nova lista. Izvor: Analitika