EU: Mešanje predizbornog špila?

Šef Evropske komisije ne isključuje za sebe treći madnat – saopštenja novinskih agencija pod takvim nazivom momentalno su obletela stranice evropske štame.

Kao što se zna, aktualni predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu završiće do kraja godine drugi mandat. U istoriji EU, podsećaju eksperti, još nije bilo slučaja da se šef izvršne strukture EU bira tri puta za redom. Tačnije, da bude imenovan. Ovaj proces nije bilo jednostavno složen, već i mučan ako se može tako reći za prva lica glavnog evropskog kluba kontinenta. Razmatranje kandidatura je protilaco u uskom krugu, iza zatvorenih vrata. Među svim glavnim i drugostepenim kvalitetima budućeg prdsednika najbitnijim, prema mišljenju većine analitičara, smatralo se jedno. On ne treba da bude jarka i harizmatična figura koja će svojim uticajem zaseniti same lidere.

Evropskom parlamentu koji utvrđuje budućeg evropskog premijera, ostalo je samo da se zadovolji onim što mu se nudilo. Ali posle stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma uloga poslanika u datom procesu je osetno skočila. Sada članovi Evropskog saveta prilikom određivanja kandidture rukovodioca Evropske komisije treba da uzimaju u obzir rezultate parlamentarnih izbora. Pri tome partije predstavljene u Evropskom parlamentu unapred su istakle takozvane glavne kandidate od kojih zatim rukovodiocima država i vlada EU predstoji da izaberu novog šefa izvršne vlasti.

Kao što je već bilo saopšteno, do danas sve partije su odredile svoje kandidate broj 1. Jasno je da o uključivanju u taj spisak Žozea Manuela Barozua nije bilo reči. Sada će pažljivo složen špil predizbornih političkih karata morati da se u izvesnoj meri promeša. Šta se desilo? Prema verziji evropskog internet-portala EurAktiv, svoju odluku Berozu je objavio pošto se saznalo da će aktualnog generalnog sekretara NATO-a Andresa Fog Rasmusena smeniti bivši premijer Norveške Jens Stoltenberg. Prema svedočenjima EurAktiva, tokom poslednjih meseci saradnici iz okruženja Barozua danonoćno su radili na guranju njegove kadidature na dužnost generalnog sekretara alijanse. Ali ovi napori, avaj, nisu urodili plodom.

Uzimajući u obzir potast desnih snaga praktično na čitavom prostoru jedinstvene Evrope stabilnost je zaista neophodna. Ali ona ne može da stane na put demokratskih procedura određenih Lisabonskim sporazumom, smatra vodeći ekspert Centra za situacionu analizu ruske Akademije nauka Sergej Utkin.

- U principu moguća su razna rešenja, kaže Utkin. Ali treba gledati na to u kontekstu izbora za Evropski parlament, kada se veliki akcenat stavlja na personalizaciju političkih grupa. I u tim uslovima reći – prijatelji, sve to je bila neka igra, a mi imamo predlog koji smatramo optimalnijim, to bi verovatno bilo razočaranje za mnoge birače koji su poverovali u formiranje Evropske komisije po rezultatima izbora.

O važnosti veće uloge Evropskog parlamenta u intervjuu za radio govorio je i direktor Berlinsog centra za nauku profesor Mihael Cirn.

- Mnogi birači na evropskim izborima kao i ranije ne znaju koga biraju. njima nije jasno na šta utiču ovi izbori. Isticanje vodećih kandidata od strane partija pravilan je korak. Ali važno je da parlament realno utiče na izbor šefa Evropske komisije.

Austrijski Internet-portal EU-Infotek nazvao je ovih dana parlament nejasnom pojavom i apsolutnom zagonetkom za većinu evropljana. Ostaje da se samo nadamo da će ih predstojeći izbori približiti odgonetci.

Oleg Severgin,