Rusija će doneti Evropi svoju civilizaciju

Rusiju je potrebno pod hitno integrisati u EU i... Zapadnu Evropu. Mišljenje bivšeg specijalnog savetnika Predsednika Francuske i osnivača Evropske banke za Rekonstrukciju i Razvoj Žaka Atalija je i paradoksalno i jednostavno.

Gospodine Atali, šta mislite o situaciji na Krimu?

- Moj je stav sledeći: nezavisno od rešenja krimskog pitanja, uvek sam se povoljno odnosio prema pravu naroda na samoopredelenje. Meni se čini da pomodno pravilo da se čeka saglasnost zemlje, od koje neki region želi da se odcepi, kao da je bez toga samoopredelenje nemoguće, protivreči principima međunarodne politike. Između ostalog, niko nije primenio taj princip u okviru dekolonizacije ili pri odlučivanju o sudbini Kosova. Izgleda da ni u slučaju Škotske, ni Katalonije ili u nekom drugom slučaju nećemo primeniti taj princip. U situaciji, koliko je objektivna bila želja Krima da se priključi Rusiji, verujem glasanju. Zato smatram da je to pitanje rešeno, tako ga treba tretirati nezavisno od toga, šta mislimo i koje probleme moramo u vezi sa time da rešimo.

Razmatrate tu temu na Vašem blogu za časopis L Ekspres. Vi tamo pišete: Osim stvaranja Evropske Banke Rekonstrukcije i Razvoja 1991. godine i Velike osmorice 1992. godine, i to u oba slučaja inicirala ih je Francuska, ništa više nije učinjeno posle propasti SSSR-a radi zbližavanja Rusije s Evropom, njenog ulaženja u zonu opšteevropskog prava.

Smatrate li da je neophodno integrisati Rusiju u Evropu?

- Čini mi se da je budućnost Rusije, kao i budućnost Ukrajine ili Moldavije, naprimer, ulaženje u opšteevropski prostor. Prema mom mišlenju, takav prostor može da bude Evropska Zajednica, koja, prirodno je, mora da uključi Rusiju. Svakako, to mora da se ostvaruje postepeno, u nekoliko faza, jer je Rusija zainteresovana za zbližavanje s Zapadnom Evropom, kao i sama Zapadna Evropa zainteresovana da bi Rusija ušla u nju. Najbolji dokaz toga je upoređenje životnog standarda u Ukrajini, Rusiji i Poljskoj. 1992. godine je taj pokazatelj bio jednak u svim tim zemljama. Danas je životni standard u Poljskoj trostruko viši od onog u Ukrajini, što je dokaz da se u slučaju saradnje s jakim susedima životni standard naglo povećava, naročito, kada je reč o stabilnom susedstvu sa zemljama Zapadne Evrope.

Mislim da je reč o zajedničkim initeresima. Takav prilaz će omogućiti očuvanje svih instituta vlasti. Ne verujem da je politika izolacije Rusije, zabrane njenog finansiranja bar uz pomoć Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i drugih međunarodnih organizacija pravilna politika. Očigledno je da su danas u našem svetu nastale neke ličnosti, koje žele povratak hladnom ratu. Takvih ljudi ima u Moskvi, u Vašingtonu i na drugim mesčtima, ali je to veoma loša misao!

Sve bi bilo u redu u toj analizi, ali ne mogu a da ne navedem obrazloženja prefekta i političara Ivana Bloa. On piše:

- Prema međunarodnim bankarskim podacima, Rusija ima prihode po glavi stanovnika 19 891 dolara, Poljska 19 885 dolara (međutim, javno mnjenje zbog nečeg misli da je Poljska situiranija od Rusije), dok Ukrajina ima 6 721 dolar. To su podaci iz 2011. godine. Oni su precizniji od podataka MMF ili CIA!.

A.artomanov,