Ukrajinski tranzit: ko će platiti za Kijev?

Nulte carine za gas za Ukrajinu su postale stvar istorije. Zahvaljujući mudrim dejstvima ukrajinskih «upravitelja» Rusija je morala da anulira takozvane harkovske sporazume o Crnomorskoj floti – tako da plavo gorivo za Ukrajinu sada košta 485 dolara za hiljadu kubnih metara.

Kijev ne želi da plati i preti da će prekinuti tranzit u Evropu. Vladimir Putin je uputio svoje predloge liderima 18 evropskih zemalja. Predsednik je upozorio da nesposobnost Kijeva da plati za gas primorava Rusiju da ograniči njegove isporuke. To može da stvori opasnost po tranzit u Evropu.

Za Gasprom je krajnje važno da evropljani učestvuju u rešavanju problema pumpanja gasa u ukrajinska podzemna skladišta. Ako ovaj gas u vrednosti od 5 milijardi dola rane bude pohranjen narednih meseci, tranzit u Evropu za vreme zime neizbežno će biti prekinut, a krivicu za to evropski potrošači će položiti na Gasprom.

Za sprečavanje krize potrebni su hitni pregovori između Rusije i evropskih partnera. U Kremlju su objasnili da je reč o pregovorima sa svakom evropskom zemljom, a ne sa njihovim predstavnikom u licu Evropske komisije. Poslednja zauzima vrlo čudnu poziciju.

Upečatljiv primer delatnosti ove evropske institucije postalo je faktički blokiranje projekta Južni tok, mada se Gasprom uspešno dogovori osa svim članovima EU koji učestvuju u projektu. Mada varijnatu da na kraju ostane bez ruskog gasa evropska komisija najverovatnije nije razmatrala, ističe potpredsednik Centra za modeliranje strateškog razvoja Grigorij Trofimčuk.

- Smatram da će Evropska komisija u datoj složenoj situaciji tražiti bilo kakve puteve izlaska iz nje. Između ostalog, razmatraće se i transport Južnim tokom i svim drugim gasovodima. U protivnom sva ta napetost će se odraziti neposredno na potrošače ruskog gasa u EU. U svakom slučaju, nekakva usaglašena linija između Brisela i Moskve će biti nađena. Jer, nezavisno od politike, ekonomija treba da funkcioniše.

Vladimir Putin u svom pismu podsetio je evropske lidere: Moskva samo u gasnoj sferi pružila je Kijevu neviđene olakšice i popust od ukupno 17 milijardi dolara, i pri tome nije tražila kazne za manju količinu uzetog gasa od 18 milijardi. EU u poslednjih nekoliko godina, za razliku od Rusije, nije pružala Ukrajini nikakvu realnu pomoć. Evropa koristi ukrajinsku ekonomiju kao izvor sirovina i tržište plasmana gotove produkcije. Pa i u razvoj političke krize Brisel je umešao prste – mada SAD igraju tu veliku ulogu, smatra stariji analitičar investicione grupe Nord-Kapital Roman Tkačuk.

- SAD ne zavise od isporuka ruskog gasa i pritiskaju Evropu da smanji narudžbine od Rusije. To, naravno, Evropi nije povoljno. Moguće je da je SAD povoljan radikalan scenario. Teško je, naravno, reći – vrlo mnogo faktora je povezano. Rusija je najveći isporučilac energenata: potupiti onako kao što je to bilo u scenariju sa Iranom - kada je bio objavljen embargo na isporuke nafte iz ove zemlje – nemoguće je. Svet previše zavisi od nafte i gasa iz Rusje. Zato zemlje traže kompromis.

Prema mišljenju eksperata, glavni naručilac ukrajinske krize je Vašington, koji taži varijantu usmeravanja gasnih tokova u Evorpu, zaobilazeći Rusiju. Ovde se razgovara o reanimaciji već činilo bi se zaboravljenog projekta Nabuko. To je, smatraju SAD, potrebno učiniti u kratkom roku, kako bi se na taj način izolovala Moskva.

Između ostalog, sumračni američki genije brzo je reagovao na pismo Vladimira Putina. Stejtdepartment je pismo nazvao ucenom – i zatražio da se ne koriste netržišni mehanizmi formiranja cena. U vezi sa tim postavlja se pitanje: šta bi radio Vašington da mu uzimaju gas, a ne plaćaju? Verovatno ne bi čekao nekoliko godina: netržišni mehanizmi koji raznose demokratiju po čitavom svetu odmah bi bili aktivirani.

Evropa je takođe reagovala. Komesar EU za energetiku izjavio je da radi na planu pomoći Ukrajini za plaćanje gasnog duga pred Rusijom. Obećavaju da će se potruditi da se novi dugovi ne pojave. Reakcija se može čak nazvati adekvatnom. Perspektiva smrzavanja bez ruskog gasa u toku zime otrežnjuje.

Igor Silecki,