Južni tok, ruski agenti i briselska paranoja

S obzirom da među zvaničnicima briselske administracije raste podozrivost prema Rusiji, za koju već mnogi tvrde da poprima prizvuk hladnoratovske histerije, otuda nije čudno da je čak i predsednik Evropske komisije Manuel Barozo počeo pristalice Južnog toka nazivati „ruskim agentima“.

Međutim, ako se evropska paranoja nastavi razvijati u tom pravcu, postavlja se pitanje – da li će iz vizure briselske birokratije i svi oni koji se sutra budu grejali ruskim gasom takođe postati „ruski agenti“?

Podsetimo, kako je nedavno prenela bugarska štampa, a potom i britanski Telegraf, Barozo je tokom poverljivog razgovora sa bugarskim zvaničnicima izrekao suptilne pretnje da ne pokušavaju da spreče pooštravanje sankcija prema Rusiji, koje bi mogle rezultirati zamrzavanjem Južnog toka, te im je po pisanju Telegrafa, još poručio da im ne bi bilo pametno da stanu na put ujedinjenom odgovoru Evropske unije na ruske poteze u Ukrajini. A kao kruna svega, Barozo je sofijske vlasti upozorio - „Pazite šta radite. Znam da u Bugarskoj ima ruskih agenata“.

Naravno, nakon takvog ponižavajućeg tona u razgovorima, neodoljivo se stiče utisak da za Baroza balkanske članice Evropske unije predstavljaju samo neku vrstu briselskih podanika, ako uzmemo kao ispravnu onu definiciju koja kaže da je podanik - osoba koja je podređena nekom pojedincu ili instituciji, te ne uživa ili ne koristi sva prava slobodnog ili samostalnog čoveka.

Međutim, kako se kasnije ispostavilo, resorni bugarski ministar je, barem sudeći po njegovoj izjavi na tu temu, pokazao da mu nije blizak podanički mentalitet, jer je rekao da bi žrtvovanje Južnog toka biladirektna mera protiv Rusije koju on ne podržava. Štaviše, pomenuti bugarski ministar energetike Dragomir Stojnev je kasnije doslovno kazao – „Ne. Bugarska i ova vlada brane svoje nacionalne interese. Borićemo se za to da se Južni tok realizuje“.

Inače, nešto slično su ponovile srpske i bugarske kolege na susretu u Varni pre nekoliko dana, gde je bio upriličen skup pod nazivom „Projekat Južni tok – Šta dobijaju Bugarska i Evropa“. Tom prilikom je predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić istakao da će ruski gasovod Južni tok doneti Srbiji nova radna mesta iekonomski razvoj zemlje, a od predstavnika Privredne komore Bugarske se moglo čuti da Južni tok za Bugarsku znači energetsku bezbednost. To su potvrdili i drugi učesnici skupa rekavši da se u toj susednoj zemlji od gasovoda očekuje otvaranje 5.000 radnih mesta, podsticaj ekonomskom rastu, poboljšanje socijalne situacije u opštinama kroz koje prolazi, te privlačenje kompanija iz različitih sektora.

Prema tome, čini se da ponekad očigledni ekonomski interesi ipak imaju prednost nad evropskim direktivama izrečenim u žaru antiruske kampanje. Drugim rečima, postoji šansa da će zdrav razum u balkanskim zemljama kroz koje treba da prođe Južni tok, odneti prevagu nad briselskim zahtevima, pa makar Manuel Barozo u skladu sa dosadašnjim iskustvom, čak i u domaćicama pored šporeta koji koriste gas – prepozna „ruske agente“.

Ratko Paić,