SAD: Diplomatija bez kompromisa

Još nikome nije pošlo za rukom da se dogovori o mirnoj predaji vlasti uz učešće SAD. Amerika je najmoćnija zemlja na svetu, ali mi ne tražimo konflikte; mi se trudimo da očuvamo mir, izjavio je 27. aprila predsednik SAD Barak Obama na Malajskom univerzitetu.

Zašto nije pošlo za rukom da se ove težnje ovaplote, na primer, u Avganistanu, Iraku i Jugoslaviji, Libiji? Jer izgleda i talibani, i Sadam Husein, i Moamer Gadafi, takođe su očajnički želeli da izbegnu rat.

14. oktobra 2001. godine Gardijan je pisao da su talibani predlagali da izruče Osamu bin Ladena neutralnoj zemlji, ako SAD obustave bombardovanja Avganistana ili im pruže dokaze o umešanosti Osame u terorističke akte 11. septembra. Kada ovi uslovi nisu bili primljeni, ministar talibana je tajno stigao u Islamabad i dao još primamljiviji predlog – dokazi nisu potrebi, prekinite bombardovanja i mi ćemo izručiti šefa Al-Kaide bilo kojoj zemlji osim SAD. O tome je za list govorio izvor blizak vojnom rukovodstvu Pakistana.

Ali, kako piše Gardijan, Džordž Buš je tada izjavio da bombardovanja neće prestati, čak ako talibani izruče bin Ladena, njegove saradnike i sve taoce... Ne treba razmatrati krivicu ili nevinost. Znamo da je on kriv. A 7. novembra 2003. godine isti taj Gardijan je pisao o tome kako je administracija Buša odbacila čitav niz mirovni predloga Vašingtonu od strane Sadama Huseina i njegovog okruženja.

Predlozi su išli preko sirijske obaveštajne službe, francuske, nemačke i ruske diplomate, a pred sam rat i preko penzionisanih činovnika Cije. Libanski biznismen se čak sreo sa politačarem-republikancem Ričardom Perlom u Londonu. U intervjuu za Njujork Tajms Perl je tada izjavio da mu je Cija posavetovala da prekine kontakte sa Iračanaima. Kasnije se ispostavilo da su se preporuke specijalnih službi podudarile sa njegovim sopstvenim ubeđenjima – Perl je do poslednjeg izjavljivao su rat započeli ispravno i da će oružje za masovno uništavanje u Iraku pre ili kasnije naći.

Obaveštajna služba Iraka je tada nudila neverovatno – prećutno dozvoliti američkih vojnicima da uđu u zemlju da traže oružje za masovno uništavanje. Bagdad je takođe nudio da se u roku od dve godine održe demokratski izbori uz učešće međunarodnih posmatrača.

Šta je dobio kao odgovor? U setpembru 2007. godine španski El Pais je objavio izvode iz stenograma pregovora između Džordža Buša i tadašnjeg premijera Španije Hose Marije Asnara, održanih u februaru 2003. godine na Buševom ranču u Teksasu. Prema tom stenogramu, Buš je izjavio Asnaru da nezavisno od toga da li će Sadam ostati u Iraku ili ne, mi ćemo biti u Bagdadu do kraja marta. Bela kuća je tada odbila da komentariše autentičnost ovog dokumenta. Istina, jedan od sumnjivih detalja je spremnost Sadma da otputuje iz Iraka za milijardu dolara, u aprilu te godine opovrgla je jedna od učesnica tih pregovora sa američke strane. Ona je izjavila da je Sadam tražio samo da mu se dozvoli da u izgnanstvu koristi doživotno obezbeđenje.

Možda je dolaskom nove administracije nepomirljivi prilaz SAD prema pregovorima postao stvar prošlosti? Ali 22. aprila britanski Mejl piše o referatu koji je nedavno napravila Građanska komisija za istragu napada na ambasadu SAD u Bengaziju. Kontra-admiral u penziji Čak Kjubik koji ulazi u ovu grupu penzionisanih generala, saradnika Cije i uglednih analitičara, saopštio je novinarima: Gadafi je ubzro posle početka ustanka 2011. godine zaista predlagao da se odrekne vlasti. Ali SAD su ignorisale njegove pozive na pomirnje. Prema Kjubrikovim rečima, Bela kuća je jednostavno zapretila Pentagonu da vodi ozbiljne pregovore o mirnoj predaji vlasti. A Gadafi je postavio svega dva uslova za svoj odlazak – nastavak borbe protiv grupacije Al-Kadida u zemljama islamskog Magreba i ukidanje sankcija protiv njega, njegove porodice i njegovih pristalica.

Naravno, to nisu bili baš najpozitivniji likovi u savremenoj istoriji. Ipak, šansa da se izbegne rat sa mnogo hiljada žrtava, između ostalog Amerikanaca i evropljana, verovatno je ipak postojala. Da li ona postoji sada, uz takve svojevrsne metode realizacije težnje rukovodstva SAD ka očuvanju mira?

Vadim Fersovič,