Kominterna i Tito: Verni prijatelji

U maju u bivšoj Jugoslaviji često se sećaju maršala Tita. Rođen je 7. maja 1892. godine u hrvatskom gradiću Kumrovcu, a umro u prestonici Slovenije, Ljubljani, 4. maja 1980. godine. Josip Broz Tito aktivno je radio za Kominternu i napravio je izuzetnu karijeru zahvaljujući svojim vernim prijateljima iz Zagreba — Josipu Kopiniću i Ivanu Stevi Krajačiću. Sa njima se Tito upoznao u Moskvi sredinom 30-ih godina. Tito — Kopinić — Krajačić preživeli su staljinske ”čistke” i dokazali svoju vernost Kominterni. Posle toga ”put naviše” bio je osiguran za dug period.

Josip Kopinčić (1911-1997) dobio je od Tita zvanje admirala i niz godina bio direktor brodogradilišta u Puli. Ivan Stevo Krajačić (1906-1986) Drugi svetski rat završio je u zvanju general-pukovnika. Zatim je sedam godina bio ministar unutašnjih poslova Hrvatske. Od 1953. do 1967. godine bio je ministar unutrašnjih poslova Hrvatske i član Centralnog Komiteta Saveza komunista Hrvatske. 1952. godine bilo mu je dato zvanje Narodnog heroja Jugoslavije.

Josip Kopinčić je 1937. godine upoznao budućeg maršala Tita sa lepom ilegalkom Gertom Has — Slovenkom austrijskog porekla. Imala je 23 godine (Tito je tada imao već punih 45) i ona je radila u obaveštajnom centru Kominterne u Zagrebu kojim je rukovidio drug Kopinčić (ilegalni nadimak ”Vazduh”). Vazduh je koordinirao 8 zemalja — Bugarsku, Grčku, Nemačku, Čehoslovačku, Mađarsku, Austriju, Švajcarsku i Jugoslaviju.

Posle rata drug Kopinčić je pisao: ”Ništa nisam skrivao od svojih prijatelja, u to vreme bila je posebna čast raditi za Kominterntu. Svoju biografiju za Kominternu sam napisao 1939. godine i predao je Moskvi. Pod autobiografijom sam stavio potpis Stevo Španac. Mi smo radili za Moskvu i slali u centar sve potrebne informacije. Nismo mislili da smo obaveštajci koji rade za SSSR. Radeći za Kominterntu delovali smo u interesima naše zemlje. Centar su u to vreme posebno interesovala odstupanja od kursa partije, sektanti među jugoslovenskim komunistima, trockisti i izdajnici. Kominterna je bila odlično informisana o tome šta se u stvari dešavalo u CK KPJ. Tito mi je vieš puta govorio o tome da Rusi imaju sopstvenu agenturu među našim komunistima, kako u Jugoslaviji, tako i u inostranstvu”.

Pariska filijala KPJ u kojoj su radili jugoslovenski kadrovi vezani za Kominternu imala je poseban značaj na Titovo napredovanje po partijskoj liniji. Glavno mesto okupljanja jugoslovenskih drugova bila je pariska knjižara Horizont. U njoj ne samo da je rasturana ilegalna litaretura, već su bili pripremani i kadrovi za partiju. Ovim centrom je takođe rukovodio drug Kopinić. U to vreme Gerta Has je često boravila u Parizu. Tamo se zaljubila u Tita. Pošto je Hitler okupirao Austriju u Pariz je prevedeno odeljenje CK KPJ. U Francuskoj jugoslovenski drugovi su se bavili time što su prenosili tajne informacije iz Moskve španskim republikancima. Pored toga, u Parizu su analizirani svi obaveštajni podaci sa Balkana.

Konstantin Kačalin,