Sergej Nariškin: Povezati prošlost sa sadašnjicom

Treći čovek Rusije, predsednik Dume Sergej Nariškin, na skupu "Balkanski dijalog 2014" rekao je da Srbija i Rusija moraju povezati iskustva prošlosti i sadašnjosti da bi bolje odgovorile na izazove koje će budućnost doneti, a što se već vidi na primeru Ukrajine.
 

Počinjući govor tezama o balkanskom nasleđu, Nariškin je posebno podvukao kulturne i ekonomske veze Srbije i Rusije. U tom smislu, potrebno je da Srbija i Rusija i dalje razvijaju različite modele podrške u teškim trenucima, jer zajedno će lakše preživeti.
 

Kako Nariškin primećuje, jedini svetski faktor koji godinama krši međunarodno pravo su SAD: njihova armija kriva je za smrt preko 100 miliona ljudi širom sveta. Bombardovali su SRJ, Irak, Libiju, Avganistan, izvoze „revolucije“ kao koncept, a iza sebe ostavljaju samo haos.U februaru, haos je stigao u Ukrajinu, a sada, posle revolucije, sprovode kaznenu ekspediciju protiv neposlušnih.
 

Predsednik Dume posebno je naglasio: „Svi smo potreseni žrtvama u Odesi, 2.maja - to je pravi genocid nad ruskim i ukrajinskim narodom. Zašto se u samom centru Evrope se desio odeski Hatin? Rusija je možda baš na to upozoravala na sednici UN! Šta još treba da se desi da se vidi nasilje režima u Ukrajini? Nalazimo se na ivici katastrofe, i to se ne odnosi samo na Rusiju i Ukrajinu. Situacija je sve nepredvidljivija. Oni koji misle da se to odnosi samo na Rusiju i Ukrajinu, potpali je pod antirusku propagandu.“
 

Nariškin je upozorio da u savremenoj Evropi „parlamentarizam može da nestane“, te da je kriza u Ukrajini zapravo „odraz velike krize sistema vrednosti Evrope“, jer je na delu „nepoštovanje realne istorije: rehabilituju se nacisti, naročito u Ukrajini“. Zbog toga će se uskro pokazati „legitimnost krimskog referenduma“ jer su „neki političari su težili oružanim sukobima.“
 

„Obnova EU“, rekao je Nariškin, završavajući svoj govor, „bi bila moguća da se bazirala na međunarosnom dijalogu, što sad izostaje. Ograničenje učešća Rusije u radu Evropskog parlamenta je izrazito tendeciozno. Evropsko nasleđe nije unificirano. Unifikacija je novi neprijatelj evropskog jedinstva. Niko ne sme da ignoriše probleme drugih država i da im nameće rešenja sa strane, već je neophodan dijalog,koji se odvija danas i ovde na drugom Balkanskom forumu.“