Nova sredstva za komunikaciju spasilaca

U Rusiji je dizajniran jedinstveni uređaj za komunikaciju spasilaca. On omogućava da se bude u kontaktu kroz podzemne stene na udaljenosti od više od 6 kilometara.

Prema rezultatima testa, maksimalni domet komunikacije u rudarskim uslovima, u prisustvu kablova i uzemljenje je 6,1 hiljada metara. A direktno kroz stenu, u odsustvu kablova i metalnih konstrukcija - 1200 metara. Prema informacijama MVS, prenosni primopredajnik radi na osnovu srednjetalasnog sistema mobilne radio veze. Njegova glavna svrha - da prima i prenosi hitne informacije u podzemnim uslovima. Posao rudara, uprkos tehnološkom napretku, i dalje je težak i opasan. A zabrinjavajuća lista velikih nesreća sa smrtnim slučajevima u rudnicima u različitim zemljama, stvar dopunjuje. Prvi na pomoć rudarima u nevolji pristižu spasioci. Njihova efikasnost u velikoj meri zavisi od koherentnosti. Ukoliko se problem komunikacije zaista reši, značaj inovacije je teško oceniti, zamenik direktora Rudarskog instituta Maksim Rahutin:

- Pošto pod zemljom radio veze ne rade, komunikacija se izvodi preko fiksnih telefona, koji se nalaze u rudniku. A ako u blizini nema telefona, ne može se stupiti u kontakt. Ako rudar ili spasioc imaju ovakve uređaje dobiće se operativna informacija. A to utiče na bezbednost rada i eliminaciju nesreća.

Bezbednost ostaje najveći problem industrije uglja. Previsoku cenu treba platiti za svaku tonu antracita. Nesreće, pre svega zbog nepredvidivosti emisija metana, javljaju se sa zabrinjavajućom učestalošću u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini, Latinskoj Americi, Rusiji i Ukrajini. U nedavnoj nesreći u rudniku u blizini grada Soma u Turskoj poginulo je više od 300 ljudi. Da bi se smanjio rizik, potrebna je nova tehnologija i oprema. Ništa manje važnu ulogu ima zaštita na radu, bezbednosna tehnika i blagovremena degasacija, smatra Maksim Rahutin:

- Kod nas se sada obraća pažnja na zaštiti na radu. Na mestima nesreće, u mnogim rudnicima postoji dosta modernih uređaja, koji su odgovorni za bezbednost. Još jedna stvar - ne poštuje se uvek tehnološka disciplina i često iz psihološki razumljivih razloga ljudi je narušavaju.

Prema rečima stručnjaka, neophodno je da se ubrza napredak tehnologija povezanih sa ekstrakcijom gasa. U Rusiji se aktivno razvijaju tehnologije za izdvajanje metana iz ugljenih slojeva. U Kuznjeckom ugljenom basenu takav rad koristi "Gasprom" i on obećava znatne ekonomske koristi jer su rezerve takvog gasa ogromne. Samo u Kuzbasu one čine više od 10 triliona kubnih metara. Za Kuznjecki basen su karakteristični jaki ravni slojevi i njihova relativno mala dubina. Druga stvar je Donbas - Donjecki basen u Ukrajini. Ovde su veoma komplikovani uslovi iskopavanja uglja. Pošto su slojevi tanki i bogati metanom, nije uvek moguće koristiti tehniku. Zato u Donbasu i dalje postoje delovi gde se pri radu koristi čekić kao u 30-tim godinama prošlog veka. U isto vreme, bezbednost u rudnicima uglja u Rusiji i Ukrajini je slična. Uvedeni su jedinstveni standardi za ZND u rudarskim mašinama. Novi komunikacioni sistem za spasioce posle pažljive verifikacije rada u različitim uslovima rudnika može se proširiti ne samo po Rusiji već i po Ukrajini. Nije isključeno da i Kina bude zainteresovana.

Oleg Nehaj,