Oskunda rezerva NATO argumenata

Prema zvaničnom pres-izveštaju, glavna tema diskusije na sastanku ministara odbrane zemalja članica alijanse u briselskom štabu NATO-a koji se otvara 3. juna, biće razmatranje mera na jačanju kolektivne odbrane u kontekstu krize u Ukrajini i ”nezakonitih” dejstava Rusije u pogledu ove zemlje.

Juče je u Briselu održano zasedanje Saveta Rusija-NATO na nivou stalnih predstavnika, gde je generalni sekretar vojnog bloka Andres Fog Rasmusen izjavio da je važno slušati jedan drugog i razgovarati. Ipak, rečnik za ovakav razgovor kod predstavniak zapadnih zemalja je, po svemu sudeći, prilično oskudan.

Ni novinom, ni opšteprihvaćenom diplomatskom stilistikom ovi izrazi ne blistaju. ”Nezakonita agresija Rusije”, ”kriminalno nasilje”, ”provokacije proruskih naoružanih bandi”, ”Rusija je dužna da osudi separatiste” - to su samo neki od onih koji su se čuli u pres-relizu i izjavama generalnog sekretara alijanse. A zahtevi Moskvi da povuče nekuda nekakve trupe od granice sa Ukrajinom, gde ovih dana kijevska armija vodi masovnu ofanzivu na sopstveno stnovništvo već su postali kao mantra. Spremnost na ”dijalog” sa Rusijom, o čemu je govorio gospodin Rasmusen, svodi se za sada na dupliranje američke vojne pomoći kijevskom režimu.

Ne treba nagađati do kakvih će odluka doći šefovi odbrambenih resora NATO-a. Tim pre što su na dnevni red uključena pitanja pripreme za septembarski samit alijanse u Velsu, kao i zadaci nove misije NATO-a u Avganistanu posle završetka operacije snaga ISAF. Ali kako je izjavio uoči briselskog sastanka stalni predstavnik Rusije u NATO-u Aleksandar Gruško, ako bude reči o dugotrajnom razmeštanju bitnih bojevih snaga u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a takvi pozivi su se već čuli, ovakva dejstva teško će biti oceniti drugačije do kao direktno kršenje obaveza na osnovu bazičnih dokumenat između Rusije i NATO-a, uključujući Osnovni akt o saradnji. Prema rečima Gruška, sa ruske strane nije ostala neprimećena aktivnost NATO-a u blizini ruskih granica.

Prema izjavi Rasmunsena, sve mere koje preduzima alijansa nose ”umereni, proporcionalni, transaprentni karakter” i potpuno odgovaraju svim međunarodnim obavezama.

Sa dijametralno suprotnim shvatanjem istih pojmova teško je voditi dijalog, smatra profesor Instituta za političku i vojnu analizu Anatolij Ciganok:

U naredna dva-tri meseca, a možda do jeseni, ništa se ne može očekivati. Otprilike ista sitaucija je nastala i posle gruzijsko-osetinskog rata. Sada, kada je u junu predsedavanje u SB UN preško Rusiji, treba predstaviti svetskoj javnosti istinu o tome šta se dešava u Ukrajini. Za sada se na Zapadu govori jedno isto: Rusija je kriva. Šta da se radi? Možda treba razmisliti o formiranju svojevrsne ”informacione vojske” koja treba da deluje stalno, objašnjavajući naš stav.

Za sada je liderima NATO bloka dovoljno samo nekoliko reči: ”Za sve je kriva Rusija”.

Oleg Severgin,