Posle izbora: Ko je u Evropi glavni?

Dva dana, 9. i 10. juna, gosti premijera Švedske Frederika Rajnfeldta bili su nemački kancelar Angela Merkel, šef britanskog kabineta Dejvid Kameron i njegov holandski kolega Mark Rute.

Glavni cilj neformalnog mini-samita održanog u domu prijema u Harpsundu kod Stokholma trebalo je da bude intenzivna razmena mišljenja o prioritetima politike EU posle majskih izbora za Evropski parlament. Nemačka informaciona agencija DPA između ostalog kao glavnu temu diskusije navela je prolbem kandidature budućeg šefa Evropske komisije posle očekivanog odlaska Žozea Manuela Barozua.

Kao što se zna, na neformalnim sastancima nema zvaničnog dnevnog reda. Zato ostaje samo da se nagađao pravom cilju neočekivanog švedskog mini-samita. Ali po svemu sudeći, naše kolege iz DPA imale su ozbiljne osnove da tvrde da bez razmatranja kandidature za dužnost rukovodioca glavnog izvršnog organa jedinstvene Evrope nikako nije moglo da prođe. U svakom slučaju, vidi se očigledna činjenica. Tačnje: gospođa Merkel koja je 8. put na čelu spiska najuticajnijih žena sveta po verziji američkog lista Forbs, juče se otvoreno izjasnila za kandidaturu luksemburškog bivšeg premijera i dugogodišnjeg šefa Evrogrupe Žana Kloda Junkera. A sva tri njena partnera na sastanku u Harpsundu zalažu se protiv njegovog kandidovanja.

Strasti oko Junkerove kandidature su se razbuktale odmah posle izbora za Evropski parlament održanih 25. maja. U skladu sa Lisabonskim sporazumom, veteran evropske politike bio je takozvani vodeći kandidat Evropske narodne stranke – glavne političke snage u parlamentu. Za konzervativce se i izjasnila većina birača prilikom glasanja u zemljama EU. Ovaj rezultat prema pomenutom Lisabonskom sporazumu trebalo bi da postane odlučujući prilikom određivanja budućeg naslednika Barozua čija ovlašćenja ističu još krajem septembra. Ipak lideri zemalja članica koji su navikli na praksu pregovora iza zatovrenih vrata nisu previše raspoloženi da dele vlast sa parlamentarcima.

Ovih dana, kako je između ostalog saopštio nemački nedeljnik Špigel, debate oko kandidature budućeg naslednika Barozua su izbile u novu ravan. Prema izdanju, predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej predložio je sopstvenu, pri tome prilično neočekivanu varijantu izlaska iz situacije zaoštrene do krajnjosti. Žan Klod Junker, smatra Rompej, trebalo bi dobrovoljno da izađe iz igre, tačnije da odustane od svoje kandidature za dužnost šefa Evropske komisije. Možda bi to i pomoglo da se smanji napetost u diskusijama oko Junkerove ličnosti, kada on ne bi izjavio ovih dana nemačkom izdanju «Bild am Sonntag» da ne sumnja u njegovo utvrđivanje na dužnosti šefa Evropske komisije u julu, pošto oseća široku podršku. Evropa, kako kaže on, ne treba da povlađuje uceni ”manjine”.

Prema mišljenju niza eksperata, postoji još jedan, ako ne najsuštinskiji razlog sporova oko najočiglednije kandidature na prvi pogled. Nije isključeno da se politička upečatljivost takvih figura okreće protiv njih samih. Tako između ostalog smatra šef odeljenja za strateške ocene Centra za situacionu analizu RAN Sergej Utkin.

To što se desilo u prethodnoj etapi kada su se pojavili ljudi koji nisu bili poznati, ali su zauzeli ključne pozicije, bio je rezultat sasvim svesnog rešenja rukovodilaca zemalja članica koji nisu hteli pojavu upečatljivih ličnosti koje bi mogle da bace senku na njihovu sopstvenu ulogu, kaže ekspert. Ovo je pitanje traženja konsenzusa. Stepen neprivlačnosti može da bude različit. Možda će poći za rukom da se nađe figura koja će imati i dovoljan autoritet, ali neće imati potencijal samostalnog liderstva.

U svakom slučaju, diskusije oko budućeg naslednika Barozua još više su zaoštrile temu deficita demokratije u EU.

Igor Silecki,