Brisel i logika se nalaze u raskoraku

Besomučni napadi visokih evropskih zvaničnika na projekat izgradnje Južnog toka pogotovo su ovih dana, nakon eksplozije na postojećem gasovodu u Ukrajini kojim se skoro čitav kontinent snabdeva tim životno važnim energentom - pokazali da se Brisel i logika nalaze u raskoraku.

Podsetimo, pre nekoliko dana se dogodila snažna eksplozija na cevovodu u problematičnoj Ukrajini, i to upravo po scenariju kog je još ranije najavio poznati vođa tamošnjih ekstremista Jaroš iz ultradesničarske organizacije „Desni sektor“, kada je zapretio da će, kako je tada rekao, „oduzeti Rusiji mogućnost da zarađuje novac od prodaje gasa“ tako što će terorističkim akcijama uništiti gasovod preko Ukrajine. I mada će istraga verovatno biti zloupotrebljena u političke svrhe, čini se da je baš pomenuti jurišnik krenuo sa reči na dela, s obzirom da je eksplozija prouzrokovala plamen koji se dizao 200 metara u vazduh, a tom prilikom je izgubljeno 10 miliona kubnih metara gasa.

U svakom slučaju, šta god da je bio pravi razlog, očigledno je da čak ni taj događaj, koji je samo još više dodatno naglasio potrebu za izgradnjom alternativnog pravca dopremanja gasa u Evropu, nije u svesti briselskih zvaničnika stvorio uverenje - da bi tek sa završetkom projekta Južni tok bio eliminisan svaki rizik od energetskog kolapsa Starog kontinenta.

Nisu pomogle ni proročke izjave koje su dopirale iz rubnih članica Evropske unije, kao na primer pre nekoliko meseci iz Bugarske, kada je tamošnji ministar inostranih poslova konstatovao da energetska bezbednost „nije garantovana preko Ukrajine kao tranzitne zemlje, koja pokazuje visoki nivo nestabilnosti“, a što se upravo sada nakon ovog poslednjeg događaja pokazalo kao pravilna ocena. Međutim, i pored sve većeg broja razloga zbog kojih se Južni tok pokazuje kao jedinstveno rešenje za energetsku stabilnost takoreći čitave Evrope, a samim tim i Srbije, visoki evropski zvaničnici ipak kroz insistiranje na njegovom zaustavljanju i dalje ispoljavaju nerazumno ponašanje. I na tom mestu dolazimo do neprolaznog ruskog književnika i mislioca Fjodora Mihajloviča Dostojevskog koji je na prilično jednostavan, ali vrlo upečatljiv način okarakterisao upravo takve ljude koji ne umeju prepoznati šta ide u njihovu korist, a šta na njihovu sopstvenu štetu.

Stoga, kada iz Brisela i nakon ove eksplozije u Ukrajini na gasovodu, kojim se upravo Evropska unija najviše snabdeva gasom, i dalje stižu protivljenja izgradnji alternativnog gasovoda Južni tok preko Balkana, onda se u takvom slučaju samo možemo sa gorčinom setiti mudrog zapažanja Dostojevskog, koji je rekao „Da bi se postupalo razumno – nije dovoljno imati smo razum“.

Naravno, pomenuta eksplozija nije jedini, niti najvažniji razlog za uvođenje alternativnog pravca dopremanja gasa, s obzirom da je ideja njegove izgradnje rođena još mnogo ranije od pojave neonacista poput ukrajinskog Jaroša, ali svakako da takve pretnje predstavljaju još jedan u dugom nizu argumenata za pristupanje realizaciji Južnog toka. Ali da bi i Brisel to shvatio, potrebno je da barem ponekad pročita Dostojevskog.

Ratko Paić,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut