Gasna ucena preko okeana

Zapad nastavlja da ”uvrće ruke” ruskim partnerima na izradnji gasovoda Južni tok. Posle vlade Bugarske, o obustavi radova požurila je da izjavi Srbija. Obe zemlje su se pozvale na stav Evropske komisije. Pri tome komesar EU za energetiku Ginter Etinger odbija da razmatra realizaciju Južnog toka u formatu konsultacija sa Rusijom — glavnim učesnikom projekta.

Ako je premijer Bugarske Plamen Orešarski objasnio obustavu tekućih radova na projektu Južni tok zahtevom od strane Evropske komisije i potrebom ”dodatnih konsultacija sa Briselom”, potpredsednik vlade i ministar energetike Srbije Zorana Mihajlović je pokušala da sve prebaci na istorijsku suparnicu svoje zemlje u balkanskom regionu — Sofiju. Mada ni ona se nije suzdržala od političkih špekulacija. ”Dok se ne završe pregovori Bugarske sa Briselom i EU sa Rusijom, mi ćemo stajati. Ili dok Rusija ne promeni stav. U svakom slučaju, rezultat oba scenarija označava odlaganje radova u našoj zemlji” - data izjava gospođe Mihajlović faktički znači nameru da se krivica za situaciju prebci na Moskvu.

Pri tome srbski ministar je prećutala da je ”stav Rusije” u pogledu projekta Južni tok bio fiksiran još početkom 2008. godine u okviru potpisivanja rusko-srbskih međuvladinih sporazuma o saradnji u energetskoj sferi. Uprvo obaveze strana na Južnom toku bile su glavna tačka ovih dokumenata koji su kasnije ratifikovani u parlamentu Srbije i potvrđeni od strane svih kasnijih nacionalnih vlada. Ne čudi što je premijer Srbije Aleksandar Vučić požurio da ohladi žar svoje podređene, izjavivši da nikakve odluke o obustavi realizacije projekta Južni tok srbska vlada nije donosila.

Stav bugarskih kritičara projekta Južni tok takođe ne izdržava međunarodno-pravne argumente. Rusko-bugarski sporazum o učešću Sofije u projektu i formiranju mešovitog preduzeća u te svrhe bio je ratifikovan u bugarskom parlamentu u julu 2008. godine. A u maju 2009. godine u Moskvi gasne kompanije Rusije, Italije, Bugarske, Srbije i Grčke su potpisale završni sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok, dopunjen u avgustu 2009. godine protokolom o prolasku cevovoda Južni tok kroz turske teritorijalne vode. Nešto kasnije sastav učesnika projekta popunjen je na račun francuske kompanije Electricite de France.

Takav je faktički tok događaja koji svedoči o neosnovanosti pozivanja na tobože otkriveno neslaganje projekta Južni tok sa međunarodno-pravnom praksom. Evropska komisija je sve te godine dobro znala stavove sporazuma iz 2008. godine. A optužbe ruske strane za gasni monopol pokušaj su da se prebaci problem na drugog, istakao je za Glas Rusije šef ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov.

- Kada EU optužuje Gasprom da ova ruska kompanija ometa razvoj jedinstvenog gasnog tržišta Evrope, to deluje čudno. Jer formiranjem datog tržišta treba da se bavi upravo EU. Uzmimo na primer baltičke zemlje. One sve vreme govore da se nalaze na ”energetskom ostrvu”. Ali zar Gasprom treba da gradi gasne cevi, spaja ove zemlje sa Švedskom? Gasrpom prodaje gas u Evropu po komercijalnim ugovorima sa prilično velikim brojem potrošača. I ovaj vrlo složen sistem nije smislio Gasprom, već sami evropljani.

Tako da u usijanju antiruske histerije i faktička gasna ucean Bugarske i Srbije treba tražiti sveže korene. I ovi koreni mogu da se nađu preko okeana. Premijer Orešarski je ozvučio svoju izjavu o Južnom toku direktno suprotnu uveravanjima koja se čuju iz ust vladinih činovnika u dikusijama o votumu poverenja kabinetu bukvalno ovih dana, posle sastanka sa ”trojkom” američkih kongresmena na čelu sa senatorom Džonom Mekejnom. Poslednji nije krio koji zahtev Ameriknaci postavljaju Sofiji i drugim ruskim partnerima: Mi bismo hteli da u Južnom toku bude manje ruskog učešća.

Jasno je da je pritisak na evropske partnere Rusije Amerika servirala u omtou antiruskih sankcija. Ipak glavni uzrok ne leži u Ukrajini. Prema postojećim informacijama, Vašington je rešio da nanese novi udarac Južnom toku (gde učestvuje između ostlog nemački i francuski kapital) posle dobijanja uznemirujućih saopštenja iz Bakua. Izvor iz azarbejdžanske kompaniej GNKAR (SOCAR) stavio je do znanja da francuska kompanija TOTAL i nemačka E.ON mogu da prodaju udeo u projektu izgradnje Tranjadranskog gasovoda (TAP). Nemački koncern E.ON već je najavio nameru da proda udeo u projektu TAR. Francuski TOTAL takođe je objavio nameru da proda učešće u tom projektu — istakao je izvor. Ako se uzme u obzir da je upravo TAR pozvan da postane zamena projektu Nabuko koji aktivno lobiraju EU i SAD, panika Vašingtona i Brisela postaje jasna.

Ne može se isključiti da bugarski političari i njihove kolege iz zemalja regiona sa svoje strane pokušavaju da iskoriste nastalu situaciju kako bi izdejstvovali ustupke za cenu ruskog gasa. Data parksa radicionalno je tražena u Istočnoj Evropi — podsetio je za Glas Rusije direktor ruskog Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin:

- Evropa preživljava ne baš najbolja vremena i traži sebi razne načine sa smanji cenu gasa. Posebno se to tiče naših istočnoevropskih suseda. Nemačka, na primer, ide drugim putem. Njene kompanije sedaju za pregovarači sto sa Gasrpomom i određuju za sebe određene povlastice i popuste. Neke zemlje nisu u stanju da sede za pregovaračkim stolom. One pokušavaju da iskoriste razne političke mogućnosti.

Ipak, delujući na taj način, zemlje Jugoistočne Evrope samo povlađuju tuđim interesima — pre svega američkim. Postoji još jedan momenat koji tera američku stranu da žuri. On je vezan za opšte promene sitaucije na energetskom tržištu. Referat koji je ovih dana objavila Međunarodna energetska agencija World Energy Investment Outlook 2014 predviđa pad ”revolucije iz škriljaca” u SAD i uvećanje zavisnosti zemlje od uvoza i kontekstu smanjenja izvoznih mogućnosti Saudijske Arabije i Irana. Zato je SAD potrebno da preuzmu kontrolu nad glavnim energentima i maršrutama njihovog transporta kako ne bi izgubile pozicije na globalnom energetskom tržištu. I ucena evropljana u tim uslovima za Vašington je samo sredstvo osiguranja sopstvenih interesa.