Kusturica: Mozaik u Andrićgradu neće moći odneti ni Hitler ni bilo koji Izetbegović

28. juna, na Vidovdan, Republika Srbska i Srbija su zajedno obeležili 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Centralna manifestacija je održana u Višegradu u Andrićgradu. Ovaj veliki srbski praznik ima višestruko značenje za Srbe sa obe strane Drine.

Sa druge strane, u Sarajevu, glavnom gradu Federacije BiH biće takođe održana manifestacija povodom ovog datuma. Srbski zvaničnici sa obe strane Drine su jasno i nedvosmisleno odbacili eventualno njihovo prisustvo zbog izvrtanja činjenica, revidiranja istorije i uvredljivih tonova.

Rukovodstva Srbije i Republike Srpske u saradnji sa rediteljem Emirom Kusturicom je imalo niz sastanaka i dogovora oko obeležavanja ovog događaja i velikog srbskog praznika, a o stogodišnjici Sarajevskog atentata i obeležavanju istog, proslavljeni srbski reditelj Emir Kusturica je istakao sledeće:

- U vreme kada je ubijen Franc Ferdinand, Srbija je imala svoj Ustav, imala svoju državu, imala izbore, a BiH je bila poslednja kolonija u Evropi. Pucanj kojim je ubijen čovek, dakle ima svoju socijalnu dimenziju, i ona je zapravo bila početak oslobađanja naroda koji su živeli u BiH od kmetstva ili od ropstva, pa je prema tome i akt tiranoubistva jedan od motiva zbog kojih smo uopšte na Vidovdan počeli da gradimo.

Moram da priznam, zahvaljujući tim datumima uspeli smo nešto što u našem narodu ne uspeva vrlo često, a to je da izvršimo obećanje i da u nepune tri godine završimo jedan čitav grad koji sada ima negde oko 42 hiljade kvadratnih metara.

Centralna tačka je jedan ogroman mozaik koga ni Hitler, niti bilo koji Izetbegović koji bude u budućnosti neće moći da odnese, nego će ostati tamo večno kao jedan mural na kome se vide svi učesnici, svi mladobosanci.

Veliki mozaik vidovdanskim herojima uradila je magistar slikarstva Bisenija Tereščenko iz Beograda sa likom Gavrila Principa i osam mladobosanaca na zidu zgrade bioskopa u Andrićgradu. U donjem desnom uglu murala je napisano: „Naše će sene hodati po Beču, lutati po dvoru i plašiti gospodu" - reči koje je izgovorio mladi Gavrilo dok je bio zatočen u tamnici u Terezinu.

Treba podsetiti da su spomen ploču Gavrilu Principu 1992. godine uništili pripadnici takozvane "Armije BiH". Tada su uništili i Gavrilove otiske stopa na mestu atentata koje su se nalazile ispred muzeja. Slično se desilo i po dolasku nemačkih trupa u Sarajevo 1941. godine, kada su okupatorske snage, zajedno sa ustašama skinule spomen ploču Gavrilu Principu o čemu postoji i filmski snimak.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_06_30/Kusturica-Mozaik-u-Andricgradu-nece-moci-odneti-ni-Hitler-ni-bilo-koji-Izetbegovic-4851/