Putinovo obraćanje ambasadorima: komentari zapadnih eksperata

Jedini pravilni put za Rusiju je da ne odustaje od svog principijalnog stava, da ne popušta ni malo. I da brani svoje principe pred Zapadom koji je i kriv za krviproliće u Ukrajini. Takav odaziv izazvalo je kod zapadnih političara obraćanje Vladimira Putina, izrečeno na savetovanju ambasadora u MSP Rusije.

Glavna tema obraćanja Vladimira Putina bila je diktirana situacijom. U centru pažnje diplomatije danas je Ukrajina, gde, kako se ispostavilo, sudaraju se interesi većine vodećih svetskih sila. I Moskva u aktualnoj situaciji ne treba da pridaje veliku pažnju mišljenju Zapada, uveren je srbski publicista, politički komentator Miodrag Zarković.

- Šta je najčešća naša mana, a možda i ruskog rukovodstva? Po mom mišljenju to što pridajemo preveliki značaj tome šta oni misle o nama. Jer ne verujem da se oni potresaju time šta mi mislimo o njima.Pogrešno je misliti da naš stav može da utiče na njihovo mišljenje. Jasno da Ukrajina uopšte nema čak ni privida borbe za slobodu, demokratiju. Zašto su se tukli na Majdanu? Ništa od tih navodnih ideala i ideja se nije ostvarilo. Tako da prema zapadu i prema svima vinovnicima ovog pokolja u Ukrajini treba zauzeti što čvršći stav.

Ruski lider, obraćajući se diplomatama, primetio je: i u Kijevu, i u Vašingtonu ne žele da svet sazna istinu o tome šta se danas dešava u centru Evrope. I ne zaustavljaju se ni pred čim: sve do toga da se vodi ciljani rat na ruske i strane novinare. U celini situacija u Ukrajini, smatra Putin, koncentrisani je izraz poznate ”politike odvraćanja” koja se sprovodi prema Rusiji.

Situacija u Ukrajini u međuvremenu se zaoštrava. Kijev nije primio predloge Rusije o razmeštanju predstavnika Ukrajine i OEBS-a na ruskim poganičnim punktovima, bez obzira na to što je on bio podržan od strane ministara inostranih poslova ne samo Rusije, već i Nemačke i Francuske. Šta više, predsednik Porošenko je doneo odluku da ne produžava primirje na Jugoistoku Ukrajine. Tako je on prvi put preuzeo na sebe odgovornost ne samo vojnu, već i političku, podvukao je Putin. Takav razvoj događaja nikako nije u interesima evropski prestonica, mada tamo, po svemu sudeći, to ne žele da priznaju, komentariše nemački ekspert profesor politikologije Univerziteta u Getingenu Peter Šulc.

- Kijev je pokrenuo široku operaciju protiv Jugoistoka Ukrajine, a to ne može da bude u interesima ni Nemačke, ni Francuske, ni Poljske. Rusko rukovodstvo dovedeno je u vrlo opasnu situaciju. Ultimatum koji postavlja Rusiji EU uz sugestiju Vašingtona — da izvrši pritisak na ustanike — uslov je koji Moskva ne može da prihvati. I tu se postvlja pitanje kome je to povoljno, ko igra tu igru? Neprihvatnje inicijativa Moskve, neprodužavanje primirja — to su dejstva usmerena protiv Rusije.

To odlično shvata Moskva. Vladimir Putin smatra da je Evropi potreban nov sistem bezbednosti. Prema rečima predsednika, treba isključiti samu mogućnost antiustavnih prevrata, mešanja u unutrašnje stvari suvernih država na evropskom prostoru. Evropi je potrebna svojevrsna ”osiguravajuća mreža” kako irački, libijski, sirijski i ukrajinski preseda ne bi bili zarazni.

Igor Silecki,