„Snaga Sibira“ čini prvi korak ka Kini

Izgradnja gasovoda „Snaga Sibira“ kojim će se ruski gas isporučivati u Kinu, počeće već u avgustu. Prvi spoj gasovoda biće zavaren 26. avgusta za vreme svečane ceremonije otvaranja gradnje, - saopštava „Gazprom“.

Gas za Kinu će se vaditi u istočno-sibirskom Čajandinskom i Koviktinskom nalazištu. U toku su pripreme za uređenje Čajandinskog nalazišta. Završava se izrada projektne dokumentacije, vrše se radovi na istraživanju. Očekuje se da će prvi gas krenuti u Kinu već 2018. godine.

U maju 2014. godine „Gazprom“ i „CNPC“ su potpisali 30-godišnji ugovor za isporuku gasa, po kojem godišnje treba da se isporučuje 38 milijardi kubnih metara plavog goriva. Ukupna vrednost ugovora iznosi 400 milijardi dolara. A obim investicija u infrastrukturu „Snaga Sibira“ se procenjuje na 55 milijardi. Pritom skoro polovinu iznosa „Gazprom“ dobija kao avans od „CNPC“ pre početka izgradnje. Na projektu izgradnje gasovoda, koji spaja nalazišta Istočnog Sibira, radilo se od početka 2011. godine. Međutim, on je direktno zavisio od potpisivanja ugovora za isporuku gasa s Kinom, ističe direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov:

- Kina je veoma važno tržište za Gazprom. Zato što su nalazišta u Istočnom Sibiru toliko velika da ih niko ne bi razvijao samo za domaće tržište. Potrebno je previše investicija, a tamo ima vrlo malo potrošača. Ugovor o isporuci ruskog gasa Kini je najveći ugovor uopšte u istoriji svetske gasne industrije. On je veoma važan za razvoj regiona Istočnog Sibira i Dalekog istoka.

Čajandinsko nalazište je jedinstveno po tome što osim metana tamo ima i retkih gasova: etana, propana i helijuma. Zbog toga će se zajedno s ovajanjem nalazišta i izgradnjom samog gasovoda u regionu otvarati kompleksi za preradu gasa. Biće sagrađene fabrika za proizvodnju helijuma, Amurska fabrika za preradu gasa i proizvodnju polietilena i plastike, stanica za proizvodnju KPG za kasniju isporuku proizvoda Japanu. Sve će to učiniti da se otvore nova radna mesta. Očekuje se da će bitan deo porasta BDP u regionu obezbediti upravo „Snaga Sibira“ i s njom povezani projekti.

Stručnjaci ističu da je gasovod „Snaga Sibira“ podjednako koristan, kao za Rusiju, tako i za Kinu. Već sad KNR ima potrebu za dodatnih 20 milijardi kubnih metara gasa godišnje. U strukturi potrošnje goriva i energije Kine preko 70% čini ugalj. Zbog ekoloških problema rukovodstvo zemlje je postavilo za cilj povećanje udela potrošnje gasa za 18% godišnje. Kina sad ima četiri osnovna izvora za isporuku gasa. Na jugu se gas u Kinu isporučuje cevovodom iz Burme, oko 10 milijardi kubnih metara godišnje. Na zapadu gas prodaje Turkmenistan, oko 26 milijardi kubnih metara. Rusija je spremna da obezbedi KNR 68 milijardi kubnih metara. Sa severoistoka će zemlju snabdevati „Snaga Sibira“, a sa severozapada – budući projekt gasovoda „Altaj“ čiji je planirani kapacitet 30 milijardi kubnih metara.

Leonid Kovačić,