Ukrajinski neonacizam – da se sačuvamo sami i da sačuvamo druge

Ako tvoj sused iznosi u dvorište pušku, zbog koje zatim nastaje glupa svađa prijatelja, - to je tragikomičan siže „nemodernog“ u Ukrajini pisca ukrajinskog porekla Nikolaja Gogolja (on je pisao na ruskom). Međutim, kada tvoj sused podiže zastave pomoćnika nacista, prirodno je, nastaje ozbiljno pitanje: kako da sačuvaš svoju decu od tih „novih“ vrednosti.

3. jula predsednik RF Vladimir Putin, istupajući na sednici Saveta za međunarodne odnose, nazvao je aktuelnom inicijativu za stvaranje pravnih osnova suprotstavljanja preporodu nacističke ideologije. Prirodno je da je to pitanje postalo aktuelno zbog događaja u Ukrajini, gde su i ranije stanovnike jugo-istoka i istoka, kao „nedovoljne Ukrajince“ prezirali, a danas uništavaju. O tome su govorili učesnici okruglog stola u MIA Rosija Sevodnja. Neonacizam je jedan od instrumenata dezintegracije zemlje, - istakao je član Saveta pri predsedniku RF za međunarodne odnose Bogdan Bespaljko.

- Kriza je realno pokazala kako se odnose prema Rusiji i međunacionalnoj slozi u samoj zemlji predstavnici nekih grupa. Ispalo je da neki članovi ruskog nacionalističkog pokreta saosećaju s ukrajinskim neonacistima, odnosno, onima, ko gradi ideologiju na mržnji prema svemu ruskom. U njihove saveznike spadaju i predstavnici liberalnih krugova: njihovo gađenje prema ruskom državnom uređenju ispalo je jače od prvobitnih ideja liberalizma, koji podrazumeva zaštitu prava ličnosti nezavisno od toga, ko ih krši. Ekstremističke snage, radi svojih ciljeva odvajanja nekih regiona od Rusije, takođe podržavaju nove vlasti Ukrajine. U takvim uslovima rad s ruskim mladima je jedan od prioriteta, jer mladi po svojoj prirodi teže da se uključe u protestni pokret, koji je što radikalniji, to je za njih privlačniji.

Svakako, povećanje radikalnih raspoloženja zavisi ne samo od događaja kod suseda. Kako su podsetili eksperti, nezadovoljstvo životnim standardom kod građana multinaciolnalne zemlje često traži krivca među predstavnicima drugih naroda. Važno je i to, kakva se pažnja dodeljuje ulozi ruskog jezika i principima uređenja Rusije u udžbenicima.

Još pre početka okruglog stola na monitorima MIA Rosija Sevodnja pojavila se najava: Zašto ukrajinske vlasti ratuju protiv sopstvenog naroda? Ova „zamena teme„ se prvo učinila tehničkom greškom. Ali samo na prvi pogled. Hiljade izbeglica s jugo-istoka danas nalaze utočište u Rusiji – i s njima je neophodno raditi, - kaže predsednik Saveta Skupštine naroda Rusije Svetlana Smirnova.

- Vlasti im pružaju utočište, ishranu, dok je zadatak društvenih organizacija da im od prvih dana pruže moralno-psihološku podršku. I ne samo to. Recimo, sva kulturna udruženja Orlovske oblasti, kuda takođe stižu izbeglice iz Ukrajine, uključilo se u taj rad – prikupili su novu odeću, lekove. Bezuslovno, svako od nas mora da radi.

Reč je o tome da izbeglicama predstoji integracija u ruski kulturni i obrazovni prostor. Ovde, inače, prema mišlenju Bogdana Bespaljka, ne bi trebalo da budu problemi: većina se ipak nada da će se vratiti natrag.

- Međutim, oni, koji ostanu, mogu da uspešno upute decu u ruske škole. Prvo, 86 odsto stanovnika Ukrajine govori ruski, to su podaci američkih instituta javnog mnjenja. Drugo, ti ljudi i dalje se poistovećuju s ruskim svetom, bez obzira na 23-godišnje napore ukrajinske propagande. Ukoliko znam, u ruskim visokim školama je predviđeno 4500 hiljada mesta za stanovnike Ukrajine, između ostalih, izbeglice. Između ostalog, neki imaju želju da odu što dalje da bi rasterali uspomene na rat. Jednom od njih, naprimer, našli su dobar posao na Dalekom Istoku: plata 60 hiljada rubalja (1200 evra), stan, obdanište i škola za decu.

Deca, koja dolaze iz Ukrajine, ne mogu ni reč da progovore, toliko su ih potresli prizori iz rata, a to je strašna pojava, kaže Farhat Patijev, član sveta pri predsedniku RF za međunarodne odnose.

- Koristeći priliku, obraćam se vlastima Ukrajine sa pozivom da obustave rat protiv svojih građana. Nemojte ponavljati tuđe greške. Genocid u Iraku nije pomogao da se Kurdi unište, već je pitanje stvaranja nezavisne kurdske države postalo aktuelno. Što je krvaviji rat u jugo-istočnim rejonima Ukrajine, to je čvršća osnova za raspad zemlje, za odvajanje tih regiona. Niko ne želi da živi u zemlji, gde te ponižavaju, zato mora da se sedne za sto pregovora.

Timur Blohin,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut