Brisel priznao da postoje rizici za Rusiju u sporazumu o zoni slobodne trgovine EU sa Ukrajinom

Krajem prošle nedelje u Briselu su održane trilateralne konsultacije Rusije, Ukrajine i EU o ekonomskim posledicama sporazuma o formiranju zone slobodne trgovine Kijeva i zemalja EU za Rusiju. Brisel koji je ranije uveravao Moskvu da su ekonomski odnosi sa njenim susedom bezbedni posle njegove asocijacije sa EU, ipak je priznao: rizici za Rusiju postoje.

Govoreći pred novinarima, evropski komesar za trgovinu Karel de Giht saopštio je da liberalizacija trgovine, koja se podrazumeva sporazumom o asocijaciji, menja trgovinske i investicione uslove na tržištu Ukrajine. To može da donese izvesne rizike u ekonomskim odnosima između Rusije i Ukrajine. Evropski komesar je istakao da problemi mogu da se tiču tehničkog regulisanja i sanitarnih normi:

- Eksperti treba da odrede koji rizici mogu da budu uklonjeni na ovom nivou, a koji zahtevaju političko rešenje.

Rusija treba da pripremi spisak potencijalnih rizika za svoju ekonomiju zbog sporazuma o asocijaciji Ukrajine i EU do 20. jula ove godine. Do 1. septembra će ih razmatrati Evropska komisija.

Glavni rizik koji vidi Rusija je nekontrolisani priliv robe na unutrašnje tržište. Tehnički u okviru regulisanja STO Ukrajina ne može da preprodaje evropsku robu na rusko tržište, ali kako će to pratiti Evropska komisija nije jasno. Uslovi pod kojima su se Ukrajina i Rusija pridružile STO razlikuju se između ostalog u pogledu carinske i tarifne politike. Pored toga, STO ne može da rešava pitanja vezana za funkcionisanje zone slobodne trgovine u ZND. Zabrinutost Rusije izaziva takođe verovatnoža istiskivanja ruske robe robom iz EU, i ukrajinske robe sa ukrajinskog domaćeg tržišta na rusko.

Formiranje mehanizama trilateralnih konsultacija ne pretpostavlja da Kijev odloži ratifikaciju u parlamentu Sporazuma o asocijaciji. Rusija je mnogo puta upozoravala da će uvesti trgovinska ograničenja radi zaštite svog tržišta. Pozitivni efekat ukidanja trgovinskih barijera za Ukrajinu u EU procenjuju na 500 miliona evra godišnje. Ipak gubici od ograničenja trgovine sa Carinskim savezom se procenjuju na 2-3 milijarde dolara. Stanje ukrajinske ekonomije ne dozvoljava da se lakomisleno troši novac. U zemlji je uveden režim stroge štednje gasa, koji nema od čega da se kupi. Vlasti su priznale da je Ukrajini potreba dvostruko veća suma od kredita MMF od 17 milijardi, kako ne bi bankrotirala u naredne dve godine. Ali u zamenu za novac od Ukrajine se traže ozbiljne reforme. Komentariše ekspert Centra za istraživanja evropske politike u Briselu Hrant Kostanjan:

- Pre svega, potrebna je politička volja za sprovođenje reformi. Prvo je pitnje bezbednosti u zemlji. Dalje je potrebno boriti se protiv korpucije u ukrajinskoj vladi. To je ključni faktor za privlačenje investicija. Potrebno je naterati da radi i učiniti transparentnim sudski sistem i osigurati jednake mogućnosti za domaće i strane investitore.

Naredne konsultacije na nivou ministara o posledicama sporazuma o asocijaciji Ukrajine i EU biće održane 12. septembra. U Evropi se ne raduju svi novom partneru sa slabom privredom. Ministar za ekonomski razvoj Ukrajine saopštio je da prognoza pada nacionalnog bruto proizvoda za narednu godinu iznosi 7%. Na istoku zemlje nastavljaju se vojna dejstva. Radi stupanja sporazuma o asocijaciji na snagu, potrebno je da od strane EU njega ratifikuju parlamenti svih 28 zemalja. Ali takvi lideri EU kao što su Nemačka i Francuska, za sada ne žure da to učine.

Jekaterina Ivanova,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut