Majstor čiji prioritet nisu osećanja, već razum...

Proteklih dana Kšištof Zanusi je bio gost Međunarodnog festivala Ogledalo u čast Andreja Tarkovskog, održanog u okolini ruskog grada Ivanovo. Tamo mu je bila uručena nagrada Za istaknuti doprinos filmskoj umetnosti.

Povodom tih događaja, a što je najvažnije povodom 75. rođendana poljskog režisera, snimili smo intervju sa dvojicom ruskih kulturnih poslenika sa kojim se on više puta susretao u našoj zemlji i inostranstvu.

Prvi zamenik predsednika Saveza filmskih stvaralaca RF, profesor VGIK-a Sergej Lazaruk, između ostalog podsetio je da je zajedno sa Andžejem Vajdom i nizom drugih mladih, talentovanih, drskih poljski režisera, Kšištof Zanusi svojevremeno postao najava ”novog talasa” u kinematografiji svoje zemlje. Svaki je zatim krenuo svojim putem, našavši za sebe glavnu temu...

- Zanusi je odabrao za sebe sižejne priče vezane za probleme inteligencije, njeno lutanje u razne strane u vreme kriznih situacija u društvu ili u svom duhovnom životu, sa složenim, često dramatičnim odnosima sa vlašću, njenim traganjem za smislom života, verom, pravdom. Od svih poljskih režisera svoje generacije Kšištof Zanusi je po duhu bio najveći kosmopolita. Tako da nije slučajno što je njegov film Struktura kristala bio primljen odmah kao otkriće novog prostora u svetskoj umetnosti.

Ponosimo se što Kšištof Zanusi svake godine dolazi u Moskvu kako bi održao predavanje na našem Institutu kinematografije. A njegova predavanja su posebna! U njima ima filozofskih razmišljanja o životu, o izvorima hrišćanske civilizacije, o bezdanu ljudske duše, o protivrečnim osećanjima i hladnom razumu. U jednoj od svojih knjiga Kšištof Zanusi je priznao da je u sudaru nežnih emocija i razuma njemu bliže staklo lupe i oko, nego porivi nadahnuća. Između ostalog, nema li tu ironije? Možda i ima.

Kšištof Zanusi u svakim smislu je složen, prilično zatvoren, uvek zauzet čovek, ali pri tome je spreman da beskrajno deli svoja znanja sa mladima po čitavom svetu. Leonid Pavljučik iz Udruženja filmskih kritičara i teoretičara Rusije podvukao je:

- Kšištof Zanusi je sasvim izuzetan režiser i ličnost! Mene u njemu oduševljava, pored talenta, nekakva fantastična sposobnost da sve stigne. Jer do svoje 75. godine on je napravio mnoštvo odličnih filmova, postavio u raznim zemljama, uključujući Rusiju, dosta zanimljivih predstava, napisao knjige prevedene na desetine jezika naroda sveta...

Pri tome, on je spolja čovek potpuno miran, u svakom slučaju izgleda upravo tako. Svet pritiska ljude, kako je napisao Zanusi, svojim apsurdom, haosom, ali maestro smatra da se u svakoj čovekovoj sudbini krije trag tajne. I tamo gde čovek oseća samo slučajne podudarnosti, upravo tamo može da bude da Bog otkriva svoje inkognito.

Zanusi kao i ranije snima po jedan film godišnje, godine mu ne smetaju, nastavlja Leonid Pavljučik. On voli da priča vic o siromašnom starom Jevrejinu koji je molio Boga da mu pomogne da dobije novac na lutriji, žalio se da ga Bog ne čuje. I dobio je odgovor: U krajnjoj liniji, kupi srećku! I Kšištof Zanusi je ironično primetio da mada ima sve manje vremena, radi, snima filmove kako bi imao mogućnost da kaže Gospodu da je uvek kupovao srećke.

Neobičan je čovek Kšištof Zanusi, za koga razum ima prioritet nad romantičnim osećanjima, po njegovom određenju.

Njegovi filmovi svuda imaju svoju publiku, koju ne plaše dugi monolozi i razmišljanja o teškoćama sveta i ljudske prirode.

Od sveg srca želim gospodinu Zanusiju dug život, zdravlje, nove stvaralačke uspehe, rekao je na kraju Leonid Pavljučik iz Udruženja filmskih kritičara i teoretičara Ruske Federacije.

Irina Čajko,