Zapadna pravda pokucala na vrata Rusije

Protekla nedelja se odlikovala zanimljivom pojavom: evropski sudovi su se odjednom probudili od višegodišnjeg sna i agresivno napali Rusiju. Naravno, sasvim slučajno je Haški arbitražni sud skoro 10 godina razmatrao tužbu bivših akcionara zloglasne kompanije JUKOS protiv Rusije, te je odjednom odlučio da kazni Rusiju sa 50 mlrd naknade.

U Rusiji nema mnogo ljudi, koji smatraju koincidencijom da je ovaj iznos bez presedana zatražen od Rusije odmah posle katastrofe malezijskog Bojinga sa holandskim putnicima. Dakle, ne samo novine zapadnih zemalja, za koje skoro nema iluzija, već i tobože nezavisni sud se priključio zapadnim vladama u njihovoj težnji da kazne Rusiju sankcijama. Međutim, Lik Feri, bivši ministar obrazovanja Francuske, smatra ove sankcije beskorisnim, jer one ne otklanjaju realni uzrok rata u Ukrajini.

- Mislim da su sankcije i presude protiv Rusije apsurdne. One su prosto besmislene. Njihov cilj je da ponize Rusiju. Međutim, poniženje Rusije ne odgovara interesima ni SAD, ni Evrope. Pored toga, te sankcije pogađaju ne toliko Rusiju, koliko nas, kao Evropljanin osećam se poniženim. Prema mom mišlenju, EU postupa glupo, prateći liniju Obame i inače SAD, jer preko sankcija nećemo naći rešenje. Građanski rat u Ukrajini je pre svega problem odnosa među ukrajinskim građanima. U Ukrajini postoji deo stanovništva, koji govori ruski i raspoložen rusofilski. Međutim, nova vlada u Kijevu vrši na njega pritisak, koji je prouzrokovao rat. Dakle, i da nije Putina, problem ne bi nestao. Međutim, Zapad to ne razume. Dakle, zapadna politika sankcija je zasnovana na zabludi, ona je apsurdna.

Ako je neko i mogao da poveruje u objektivnost evropskih sudova, u slučajnost niza antiruskih koincidencija, tu je veru srušila presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strasburu. Dva dana posle odluke holandskih kolega ovaj sud je kaznio Rusiju za „zločin“ pod navodnim znakom. Strasburški sud je odlučio da bivši deoničari JUKOS-a kao naknadu za patnje u vezi sa oporezivanjem od strane Rusije mogu da dobiju od građana Rusije 1 mlrd. 860 mln dolara. Moglo je da bude i gore: sami deoničari su hteli da dobiju za svoje muke, do kojih nije došlo zbog njihove emigracije iz Rusije, 81 mlrd dolara. Ako se uzme u obzir da u te ljude spada i čovek, koji je dobio u Rusiji doživotni zatvor za naručivanje ubistava ruskih građana Leonid Nevzlin, račun za moralne patnje bi mogli da podnesu sami građani Rusije, jer Nevzlin nije ništa objašnjavao rođacima žrtava naručenih ubistava u ruskom sudu. On je pobegao u Izrael 2003. godine, ponevši sa sobom milione, sa gledišta evropske pravde, „pošteno“ zarađenih u Rusiji dolara. Danas on želi stotinu puta više – za svoje patnje u Rusiji. Sa gledišta advokata iz londonskog Sitija Pola Stoka, koji se specijalizira na odbrani interesa energetskih kompanija, Nevzlin teoretski može da dobije od Rusije novac – ne čitav iznos, ali ipak dosta mastan zalogaj.

- Prema engleskom zakonu, čovek, koji je dobio parnicu u sudu, može da preda pravo naplaćivanja iznosa drugom licu. Ako je sud priznao da Rusija duguje deoničarima JUKOS-a 50 mlrd dolara, oni mogu da prodaju drugim ljudima svoje pravo da naplate taj novac od Rusije. Ili, recimo, deoničari mogu da kažu da će zaboraviti na taj iznos ako dobiju, recimo, 30 mlrd. Teoretski je to moguće.

Svakako, mrsko je i ponizno cenjkati se sa ubicom Nevzlinim u vezi sa našim novcem. Ne zaboravimo da je šef Nevzlina, Mihail Hodorkovski kupio osnovne aktive JUKOS-a krajem 1990-h godine za 410 miliona dolara, odnosno, za iznos, više nego stostruko manji nego što danas traže Nevzlin i drugi. Verovatno, svestan da su bivši kileri preterali, sam Hodorkovski se distancirao od tužbe u Haškom sudu, prodavši pravo da naplate Rusiji dopunski iznos Nevzlinu i njegovom prijatelju Juliju Dubovu, kome je takođe u Rusiji izrečena presuda za krađu mnogih miliona. I taj živi u inostranstvu, gde su slobodni i još gori ubice i lopovi od njega. Inače, postoji verovatnoća da je zbog neplaćanja banditima novca pretnjom zauzimanja stranih aktiva ruske kompanije Rosneft zapadna pravda preterala. U savremenom kapitalizmu je sve povezano, na udaru može da se nađe najveća kompanija britanskog biznisa Britiš Petroleum. Mišljenje Pola Stoka:

- BP ima 20% deonica Rosnefta. U slučaju sudskog preuzimanja svojine Rosnefta propašće i deonice BP. Dakle, i Zapad će izgubiti novac, mada indirektno. Što se tiče sankcija protiv nekih šefova ruskih kompanija, uključjući Rosneft – to je ekonomski rat, čiji je cilj da život lidera ruskog biznisa postane što manje komforan.

Inače, bar smo se otarasili iluzija. Ni slobodna štampa, ni nezavisni sud na Zapadu ne postoje. Vodi se ne istraga, već rat. Nismo ga mi počeli, za sada je protivnik u ofanzivi. Međutim, poznato je da je vojna sreća promenljiva. Počevši borbene akcije u sudovima i na ekranima, agresor rizikuje da izgubi.

Dmitrij Babič,