Nove uniforme u Srbiji i odavanje počasti Hitlerovom savezniku

Ako ruski predsednik Vladimir Putin prihvati poziv da u oktobru prisustvuje obeležavanju važne pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, moglo bi se desiti da iznad Srbije još iz prozora aviona ugleda nadrealnu scenu u kojoj desetine uniformisanih ljudi odaju počast dokazanom saradniku Hitlera, te da pomisli da se radi o prigodnoj pozorišnoj predstavi, a zatim da u neverici shvati da se radi o stvarnom događaju, poput onog koji se nedavno odigrao u Novom Pazaru.

Podsetimo, nedavno je ulicama toga grada promarširala duža kolona ljudi među kojima su mnogi bili obučeni u zelene uniforme sa crvenim fesovima, a pogotovo je bio kontroverzan cilj njihovog pohoda, s obzirom da su se naposletku poklonili senima onih koji su bili optuženi za saradnju sa nemačkim okupacionim vlastima, među kojima se isticao takozvani Aćif-efendija ili Aćif Hadžiahmetović kako mu je bilo puno ime, nosilac Hitlerovog gvozdenog krsta, kojeg je zaslužio svojom borbom protiv antifašističkih snaga. Naime, o njemu je istorija zabeležila da je između ostalog 1941. godine u Novom Pazaru organizovao svečani doček nacističkih trupa na ulasku u grad, i to ni manje ni više, nego sa muzikom, zastavom sa kukastim krstom i parolama u slavu firera.

Radi se o čoveku koji je u vreme Kraljevine Jugoslavije bio jedan od viđenijih albanskih političkih vođa, s obzirom da je predvodio regionalnu stranku pod nazivom Džemijet-el-islami, koja se otvoreno zalagala za stvaranje Velike Albanije, a zabranjena je 1924. godine jer su je finansirali Musolinijevi fašisti, da bi potom u Drugom svetskom ratu bio nacistički komandant. Dakle, sve su to razlozi zašto pomenuti Aćif-efendija još uvek u Republici Srbiji ima zvanični status ratnog zločinca.

Otuda je razumljivo što se u medijskom prostoru Srbije podigla prilično velika prašina povodom odavanja počasti takvoj ličnosti, iako je primetno da je izostala reakcija onih koji su se do sada posebno interesovali za događaje u Raškoj oblasti, kao na primer neformalna grupa zemalja pod nazivom „Prijatelji Sandžaka“.

Naime, to je organizacija koju su pre tri godine formirale visoke diplomate iz Sjedinjenih Država, Nemačke, Britanije, Turske i nekih drugih zemalja, zajedno sa Evropskom unijom i OEBS-om, koja je po njihovom sopstvenom tumačenju osnovana, kako su doslovno rekli neki od njih - „da bi međunarodna zajednica mogla da stekne uvid u situaciju u regionu, i da detektuje probleme kojima je potrebno rešavanje“, te da bi Sandžak bio „ekonomski prosperitetan, politički živ i siguran region“.

Međutim, kako se videlo ovih dana, i pored izraženog cilja da detektuju društvene i druge probleme tog dela Srbije, čini se da čak ni takozvani „Prijatelji Sandžaka“ nisu našli za shodno da verbalno osude kontroverzne marševe uniformisanih lica koja odaju počast vernom Hitlerovom savezniku, što bi se s pravom moglo tumačiti kao pokušaj prekrajanja istorije.

I zato, imajući u vidu sve te činjenice, možda bi i sam Putin u očekivanoj skorašnjoj poseti Srbiji mogao da se u tom šarenilu uniformi, različitih zastava i obeležja iz Drugog svetskog rata na kojima se odaje počast ne samo oslobodiocima, nego i saveznicima fašista, mogao da se zapita, tek da ne pogreši – a gde se polažu venci antifašistima?

Ratko Paić,