Za koga su udruženi Srbi i Rusi veća katastrofa od poplava i požara?

Ukoliko se dokaže verodostojnost vesti koju je preneo celi niz srbskih medija o tome da Sjedinjene Države i Evropska unija „sugerišu“ da bi Srbija trebalo da zatvori Humanitarni centar u Nišu, onda će to značiti da su tim centrima moći po svoj prilici draži požari i poplave koji haraju Balkanom, nego ruski i srbski spasioci koji ih otklanjaju sa nadljudskim naporima i zavidnim uspehom.

Naime, po tim istim navodima koji su se pojavili pre nekoliko dana, a koji su potekli iz vrha vlasti, što ih čini samo još bližim istini – Vašington i Brisel strahuju da bi Rusija pomoću niškog centra mogla da uspostavi ravnotežu sa američkim vojnim bazama na Kosovu, te u Rumuniji i Bugarskoj, koje su inače sasvim stvarne, za razliku od pomenute hipotetičke „ruske vojne baze“, koja postoji samo u njihovoj maštovitoj predstavi budućnosti.

I dok, čini se, Zapad sa nervozom posmatra bilo kakvo rusko prisustvo u regionu, pa čak i ono koje ima izrazito humanitarni karakter, dotle građani Srbije, uznemireni makar i teoretskom mogućnošću da pod evro-američkim pritiskom ostanu bez čvrstog oslonca u trenucima poplava i požara, već uveliko potpisuju peticiju koju su nazvali „Ne damo srbsko-ruski humanitarni centar u Nišu“, u kojoj se izjašnjavaju protiv eventualnog prekida rada ili izmeštanja niškog centra.

U svakom slučaju, pomenuto nedavno pisanje srbskih medija o tome da Zapad zahteva zatvaranje Centra u Nišu zbog bojazni da bi on mogao da postane rusko vojno uporište, u suštini ne predstavlja iznenađenje, s obzirom da je svojevremeno i od strane Vikiliksa stigla potvrda takvih težnji, a takođe je na primer prošle godine prilikom obilaska Centra i tadašnji premijer Dačić morao da se brani od napada i da čak nekoliko puta naglašava pred novinarima kako se ipak ne radi ni o kakvom formiranju ruske vojne baze, već o mestu odakle će se pomagati ljudima u nevolji, a to znači stanovnicima čitavog Balkana u okolnostima raznih prirodnih katastrofa.

Međutim, i pored takvih jasnih uveravanja, isto kao i pored ubedljivih dokaza o stvarnoj nameni i učinku Rusko-srbskog Humanitarnog centra, koji se na najbolji način video prilikom nedavnih poplava, kada su ruski timovi za spasavanje bukvalno prvi stigli u pomoć baš zahvaljujući postojanju niškog centra - on izgleda i dalje za Vašington i Brisel predstavlja „kamenčić u cipeli“ koji ih neprestano žulja.

Otuda je razumljivo što je prilikom dosadašnjih poseta Humanitarnom centru, srbskim rukovodiocima prekipelo, te je u jednom trenutku Dačić poručio da više ne želi odgovarati na pitanja da li se u Nišu zapravo nalazi zakamuflirana ruska vojna baza, a sumnjičavcima je još ranije poručio da bi bilo legitimno pravo Srbije čak i ako bi zaista htela da formira vojnu bazu, jer je samostalna država, ali da će u Nišu biti smeštene isključivo one formacije koje služe za pomoć ljudima.

Pa ipak, najnovije evropske i američke „sugestije“ da se Centar zatvori, pokazuju da zapadni "prijatelji" Srbije izgleda misle drugačije, i štaviše, očigledno smatraju da su udruženi Srbi i Rusi u niškom humanitarnom centru – veća katastrofa od poplava i požara zajedno.

Ratko Paić,