Tad nisu krili da je sila namerna: Godišnjica NATO agresije na Republiku Srpsku

NATO se u sukob u bivšoj Bosni i Hercegovini umešao 1992. godine kada je uveo zonu zabranjenog letenja. Ova odluka isključivo je bila usmerena protiv ViPVO Vojske Republike Srpske. Takozvana Armija BiH i HVO tada nisu posedovale vojnu avijaciju. Ovo je bila prva operacija NATO snaga od njegovog nastajanja i nosila je naziv "Zabranjeni let".

Krajem 1995. godine NATO agresija na Republiku Srpsku je proširena akcijom “Namerna sila" koja je imala za cilj da VRS poklekne pod napadima muslimansko-hrvatske koalicije. VRS je tada kontrolisala oko 75% teritorije bivše BiH dok je posle ove akcije procenat pao na oko 50%. Nešto manji procenat, 49%, RS je zadržala posle Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim je ozvaničena i međunarodno priznata. Akcije NATO -a su posle nastavljene kroz snage IFOR i KFOR, a koje su učestvovale u ubijanju, premlaćivanju i maltretiranju stanovnika Republike Srpske.

Povod za poslednji napad NATO snaga je bila eksplozija na pijaci Markale u Sarajevu 28. avgusta 1995. godine. NATO je optužio VRS za tu akciju i to je poslužilo kao povod za tronedeljno bombardovanje srbskih položaja (od 30.avgusta do 14. septembra 1995. godine). Međutim, po iskazima aktera tih događaja, nema potvrda da je srbska strana kriva za događaj na Markalama.

Tadašnji predstavnik UN Jasuši Akaši je rekao da nema jasnih dokaza da je granata pala sa srbskih položaja. Tadašnji komandant Unprofora general Majkl Rouz izjavio je nakon incidenta da ne može da se utvrdi odakle je granata ispaljena, a ruski pukovnik Andrej Demurenko, koji je bio komandant ruskog mirotvoračkog bataljona u Sarajevu i učestvovao u istrazi, izjavio je da su Srbi nepravedno bili optuženi samo da bi NATO imao povod za napad, a što je posvedočio i na suđenju prvom predsedniku Republike Srpske, Radovanu Karadžiću. Treba naglasiti da je zbog napada na RS Stalna misija Ruske Federacije pri UN-u konstantno ulagala proteste.

Demurenko je istraživao slučaj "Markale" na osnovu analize koju su napravili Francuzi. Neposredno nakon granatiranja pijace u Sarajevu, obišao je i mesto odakle su navodno gađali srbski minobacači. Na površini od stotinu metara, gde je trebalo da bude zakopan navodni minobacač, nije bilo apsolutno nikakvih tragova na travi.

Na položaje Vojske Republike Srpske, NATO avijacija je bacila 1.026 bombi, od čega 708 vođenih. Ukupna težina bačenog "humanitarnog tereta" iznosila je oko 10.000 tona.

NATO je u akciji pod nazivom "Namerna sila" koristio radioaktivnu municiju, uz objašnjenje da ona treba Srbe u BiH da "dovede za pregovarački sto". Napadi su trajali do 14. septembra.

Prisustvo NATO -a u Republici Srbskoj od agresije 1995. godine je konstantno u većem ili manjem obimu i o njegovom odlasku iz Republike Srpske ne postoji nikakav datum. NATO planira da instalira deo NATO raketnog štita u Republici Srbskoj sa kojim bi se Republika Srbska stavila na jednu od strana u današnjem svetskom vojnom poretku. NATO šalje vojnike iz Republike Srpske u razne konfliktne zone sveta a pred izbore koji će biti održani u oktobru ove godine dovukli su nove snage iz britanskog sastava, a u cilju, po njihovim rečima, obezbeđenju održavanja izbora.

Na javnosti, a naročito vlastima u Republici Srbskoj je da ovom ozbiljnom geopolitičkom pitanju sudbine Republike Srpske posvete ogromnu pažnju i iskoriste sve moguće mehanizme za održavanje referenduma o pristupanju Republike Srpske NATO -u, da bi se narod izjasnio o ovom veoma važnom pitanju za Republiku Srpsku, a da Republika Srbska definiše odnos prema NATO-u, kao što je Srbija zauzela stav da je neutralna država.

Sa druge strane, jadno je to, što političari iz Republike Srpske zagovaraju jednu politiku, a sa druge strane rade narodu iza leđa, a to se ogleda u činjenici da svi srbski predstavnici u zajedničkim instutucijama rade sve po pitanju ulaska Republike Srpske u NATO i to čak i javno govore.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_09_15/Tad-nisu-krili-da-je-sila-namerna-Godishnjica-NATO-agresije-na-Republiku-Srpsku-8393/