Kina „pokorava“ Evropu preko Pireja

Kinezi više nego zadovoljno trljaju ruke posle kupovine luke Pirej, s obzirom na njen veoma povoljan geografski položaj i njihovu želju da odatle polako „pokore“ Evropu svojom robom.

Istovremeno, Moskva dobro poznaje i tumači sadašnju geopolitičku situaciju i zato Kina mora razmenjivati iskustva sa Rusijom.

Kineska kompanija „Kosko“ je ponudila skoro 370 miliona evra za 67 odsto najveće grčke trgovačke luke. Kupovina ove luke deo je kineske strateške koncepcije „Jedna zona, jedan put“, gde se najpre misli na ekonomsku zonu koja će se razvijati oko novog „Puta svile“ — i to i kopnom i morem.

„U okviru ove strategije Kina već koristi luke u Bangladešu i Mijanmaru, a predlog je upućen i Egiptu, da se preko Sueckog kanala pridruži Putu svile", kaže za Sputnjik Vu Fej, kineski politikolog i profesor Fakulteta za novinarstvo i komunikacije Univerziteta u Guangdžou.

Kina posmatra luku Pirej kao važan instrument za privlačenje evropskih država u ekonomski projekat novog „Puta svile“. Grčka je na ivici bankrota, s obzirom da se među prvima našla na udaru evropske dužničke krize, a ni političku situaciju u zemlji takođe ne bismo mogli nazvati stabilnom.

Ipak, kineska strana je uverena da se poslovna transakcija može u potpunosti realizovati i da Grčka kao država neće usporavati ili ometati ovaj proces. Kina ima određene sumnje, jer se pokazalo u prethodnom periodu da grčka strana nije uspela da sprovede sve obaveze koje je na sebe preuzela članstvom u EU.

„U projektu ’Put svile‘ i ’Jedna zona, jedan put‘, Grčka je sada ključna država. Smatram da Kina mora da prouči investicionu potražnju Grčke i da razradi čitav paket investicionih projekata, a ne samo da preuzme luku“, misli Vu Fej.

Profesor dodaje da Kina u ovom smislu mora da ojačava kontakte sa Rusijom, kako bi koncepcija „Jedna zona, jedan put“ zaista mogla biti realizovana. U protivnom, kaže Fej, Kina se može suočiti sa investicionim krahom kao što je to bio slučaj u Urugvaju, Brazilu, državama Severne Afrike.

„Moskva dobro poznaje i tumači sadašnju geopolitičku situaciju i zato Kina mora da razmenjuje iskustva sa Rusijom. Kina takođe mora da ’pozajmljuje‘ različite pristupe drugih država i da se konsultuje sa onima koji važe za najbolje u određenoj branši, kako bi ostvarila najbolje rezultate“, kaže Vu Fej.

Profesor Fej ne gaji lažne nade: „Ako Kina investira samo da bi negde uložila novac, onda sam pesimističan u vezi sa takvim pristupom“.

Povodom kupovine nemačkoe kompanije „Kraus Mafej“, čiji je vlasnik postala Kineska nacionalna hemijska industrija Vu Fej kaže da su neophodni tesna saradnja među državama i dobro planiranje.

„Svedoci smo da Evropa prolazi kroz krizu, a situacija u Kini takođe nije dobra. Investicije koje se realizuju bez prethodnih procena i analiza — najverovatnije će doneti samo gubitke. Jedino dobar plan i tesna saradnja među državama mogu doneti korist svima“, zaključuje on.