Milan Ćurčin: Rodoljubiva pesma

Jedan od prvih koji su uneli avangardne tendencije u srpsku poeziju, Milan Ćurčin (1880 – 1960), nije bio poznat i kao rodoljubivi pesnik. Međutim, u skladu sa svojoj modernističkom poetikom, Ćurčin je napisao i nekoliko kvalitetnih rodoljubivih pesama, od kojih prenosimo najupečatljiviju i najiskreniju.
 

Rodoljubiva pesma
 

O rode! Pun si krupnih i sitnih ružnih
strasti,
Primljenih od otaca, i rođenih u
tebi;
Od njih te tuđa pomoć ne može nikad spasti,
S njima te k sebi svojski primio niko ne bi.
 
O Rode! Ti si malen, i sve je u tebi malo, —
Rasturen, — ni sam ne znaš dokle ti dopiru međe,
Ti brata svog ne poznaš, i malo ti je stalo
Sto su međ’ vama staze sve bleđe i ređe.
 
O Rode! Nema nade da skorim drukče bude:
Nit’ imaš dosta snage da sam se preporodiš,
Nit’ nosiš svest u duši i ljubav cele grude,
Da s dušmanima mnogim svud jednu borbu vodiš…
 
Ja vidim rulju s brega, gde juri da te skrha,
I gledam tebe kako niz brdo i sam hrliš.
I nigde svetle tačke u viziji, — od vrha
Do dna grančice, nigde da rukom je obgrliš.
 
Pa ipak, Rode, mi smo tu, — i na sve spremni, —
Volja nam naša raste s brojem nevolja tvojih!
I takvi, mi smo jači neg’ nebo i šar zemni!
Veruj u snagu, Rode, dobrih sinova svojih!
 
Milan Ćurčin