Zašto se Vašingtonu žuri da završi ekonomske ratove?

Ekonomski rat, koji se tokom Hladnog rata zvao „takmičenje dva sistema“, nije se završio nakon raspada SSSR-a već je postao još otvoreniji. Trenutno SAD vode taj rat čak i protiv svojih „strateških partnera“ u NATO-u i EU kako bi uspostavile svetski poredak prema svojim pravilima.

Drastičan primer je upravo nova američka Strategija nacionalne bezbednosti, u kojoj se navodi da zbog očuvanja svetskog liderstva Vašington mora i dalje da  utiče na  formiranje cena na svetskim tržištima, piše portal „Šta se priča o Americi“.

U dokumentu se takođe pominje i Rusija, koja ima sličnu strategiju. Zbog toga SAD kritikuju Moskvu. To nije ni čudno. Quod licet Iovi, non licet bovi (što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu). SAD se čak ni ne trude da glume partnera koji igra po istim pravilima sa drugima zemljama. Vašington ne štedi ni svoje partnere i saveznike i ne dozvoljava im da razviju sopstvenu privredu do nivoa koji bi omogućio da konkurišu SAD.

EU i dalje trpi posledice svetske finansijske krize, koja je 2008. počela u SAD. Američka administracija je zapalila Bliski istok i Severnu Afriku, ali migranti (i teroristi) su krenuli u Evropu, čime su posvađali političke lidere EU. Na kraju krajeva, i državni prevrat u Ukrajini je napravljen kako bi se isključila mogućnost produktivne saradnje EU i Rusije.  

Još jedan udarac na ekonomsku nezavisnost EU je projekat TTIP (Transatlantsko trgovinsko-investiciono partnerstvo). Za njega aktivno lobiraju SAD i Velika Britanija, koja redovno preti da će napustiti EU. Pritom, potpuno je zanemarena činjenica da je prema podacima Evropske komisije, 97 odsto građana EU protiv TTIP-a, kao i to da je peticiju protiv ovog partnerstva potpisalo tri miliona ljudi, što je rekord za EU. Protivnici smatraju da će TTIP povećati moć međunarodnih korporacija, dok će vlade evropskih zemalja izgubiti uticaj na domaća tržišta.

Osim toga, ukidanje carinskih prepreka će otvoriti tržišta evropskih zemalja za američku robu, ali ne i obrnutno.

Sličan ugovor (Transpacifičko partnerstvo, odnosno TTP) Vašington bi želeo da potpiše sa 11 država: Kanadom, Čileom, Australijom, Japanom, Brunejom, Vijetnamom, Malezijom, Meksikom, Novim Zelandom, Peruom, Singapurom. Izuzetak je Kina, koju SAD inače nisu pozvale da se pridruži TTP.

Dobitnik Nobelove nagrade Džozef Stiglic smatra da je priča o slobodnoj trgovini „farsa“. TTP je ugovor o uspostavljanju kontrole nad trgovinom i ulaganjima zemalja-učesnica ovog partnerstva — smatra on.

Sa svoje strane, Rusija odgovara na izazove ekonomskog rata tako što ojačava ekonomske veze sa Kinom. Kao što je rekao predsednik ruskog parlamenta Sergej Nariškin, na taj način  ideja stvaranja opšteevropskog prostora od Lisabona do Vladivostoka postaje još aktuelnija.

Rusija planira da za nekoliko godina pređe na potpuno samostalni ekonomski model i da potpuno obezbedi svoje potrebe u odbrani, prehrambenoj industriji i privredi, zahvaljujući sopstvenim resursima. Vašington  pokušava da  poremeti njene planove upravo sad, koristeći sankcije i niske cene nafte. Za  nekoliko godina biće nemoguće voditi ekonomski rat protiv Rusije, zato se Americi žuri.

Čitajte više na Ruski vazdušni udari u Siriji - iz minuta u minut

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut